U lavirintu saznavanja

Da li ste dovoljno hrabri da krenete i sami kroz lavirint saznanja? Ove godine u Noći Istraživača, geolozi vas izazivaju da zajedno sa njima krenete na put od nastanka Zemlje, kroz sve njene epohe i napravite iskorak u njenu budućnost u igri GeoID. Da li nestali svetovi mogu da nas nauče kako da spasemo ovaj naš? I nemojte da zaboravite da upotrebite i saznanja iz drugih nauka, jer za pronalaženje pravog puta jedna nauka više nije dovoljna. Continue Reading

Nauka o stresu

SVI GA IMAJU. EVO KAKO ON FUNKCIONIŠE I KAKO DA GA POBEDITE
Pod stresom. Pod pritiskom. Iscrpljeni. Skloni smo da mislimo o stresu kao o lošoj stvari – što i može biti. Traumatična iskustva u ranom detinjstvu mogu uništiti mentalno zdravlje kasnije u životu, a hronični stres je povezan sa bolestima kao što su rak i dijabetes. Ali stres može biti dobar. On nam pomaže da se krećemo kroz nepredvidivi svet i da odredimo da li su nova iskustva dobra, loša, ili opasna. To nas takođe priprema da odgovorimo na slične situacije u budućnosti. Ključna stvar kod stresa je da se pogodi zdrava ravnoteža, dozirati ga dovoljno u pravim trenucima, ali ne previše sve u svemu. Ako vam izgleda da vas taj savet čini napetim, udahnite duboko: nauka može da pomogne. Continue Reading

Veštačka inteligencija neće uništiti ljudsku rasu

Da li su
najznačajniji štreberi ljudske vrste, lažni proroci kraja vremena? – Elon Musk je prestravljen veštačkom inteligencijom (artificial intelligence -AI).Osnivač SpaceX-a i Tesla Motors-a predviđa da će ona uskoro će biti “potencijalno opasnija od nuklearki,” i nedavno je dao 10 miliona dolara u istraživanje koje bi “zadržalo AI korisnom.” Stiven Hoking je takođe upozorio da bi “razvoj pune AI ispisalo kraj ljudske rase.” Continue Reading

Okeani na Marsu

Istraživanja koja je vršio međunarodni tim astronoma pokazuju da je pre oko 3.5 milijarde godina Mars imao okean veći nego Atlantik danas.
Ovo otkriće rezultat je merenja koje vrše roveri na Crvenoj planeti, podacima o atmosferi i ledu na sevenoj ledenoj kapi. Naučnici su posmatrali koncentraciju vode, ali i takozvanih molekula teške vode, koja sporije isparava u atmosferu.
Ispitivanja su pokazala da se okean verovatno nalazio na severnom delu planete, i da je sadržao oko 6.5 puta više vode nego što je ostalo u polarnim kapama.
Ovo otkriće takođe ukazuje naučnicima da je na Marsu nekada bilo uslova za razvijanje nekog oblika života. Continue Reading

Fosili naših predaka

Na nalazištu u Etiopiji pronađen deo vilice, koji predstavlja najstariji fosil homo sapiensa koji je izrastao u ono što danas nazivamo mo–dernim čovekom. Ova vest objavljena je u sredu, 6. marta, a fosil je pronađen pre otprilike dve godine. Toliko je trebalo naučnicima da utvrde njegovo poreklo i period iz kog datira. Continue Reading

Ganimedov podzemni okean

Ganimed je jedini satelit u Sunčevom sistemu koji ima ovako očigledno magnetno polje. Dokaze da je ispod površine sate–lita okean nagovestili su podaci sa sonde Galileo 2000. godine. Poslednji podaci sa Habl teleskopa potvrđuju ovu pretpostavku. Evropska svemirska organizacija planira misiju Juice za 2030. godinu koja će ispitati Jupiterove ledene satelite. Continue Reading

Pomračenje Sunca

Pomračenje Sunca je astronomska pojava do koje dolazi kada se Mesec, kao Zemljin satelit, nađe na liniji Zemlja – Sunce. Tada, prividno na nebu, deo Sunčevog diska biva zaklonjen Mesečevim diskom. U tom slučaju dolazi do delimičnog Pomračenja Sunca. Ovoga puta se upravo odvijalo ovakvo pomračenje. Continue Reading

Paukov otrov unapređuje terapiju bola

Paukov otrov unapređuje terapiju bola – Sedam jedinjenja koje sadrže otrovi velikog broja vrsta pauka mogla bi se uskoro pronaći u analgeticima.
Naučnici na Institutu za moekularnu biologiju Univerziteta u Kvinslendu ispituju peptide – jedi–njenja u otrovima većine vrsta pauka, koji blokiraju signale o bolu kroz nervni sistem. Ispitivanjem preko 200 vrsta otrova, oni su otkrili da preko četrdeset odsto sadrže makar jedan peptid koji blokira kanale koji kod čoveka prenose informaciju o bolu do mozga.
Oni se pre svega fokusiraju na blokiranje takozvanog Nav 1.7 kanala, koji prenosi bol. Ispitivanja su pokazala da ljudima koji ne osećaju bol usled genetskih promena stečenih na rođenju upravo nedostaje ovaj kanal. Nav 1.7 je samo jedan od devet natrijumskih kanala, a ideja za blokiranje bola zasniva se na ciljanju samo jednog, Nav 1.7.
Priredio: Boris Klobučar Continue Reading

Vesti iz nauke

Naučnici sa medicinskog instituta u Njujorku uspešno testirali vakcinu protiv herpesa na miševima.
Prethodne vakcine, koje su sadržale gD-2 protein pokazale su se uspešno na glodarima, ali ne i ljudima. Naučnici sa ovog univerziteta povezali su upravo ovaj protein sa neuspehom vakcine.
Betsi Herold, jedna od koautora na ovom radu poredi ovaj protein sa „najglasnijom osobom u sobi“. Tako dominantan molekul maskira druge viruse poput herpesa, pa organizam ne pravi antitela koja bi ga štitila od bolesti.
Umesto pomenutog molekula, tim naučnika je pronašao način da probudi reakciju antitela koja se vezuju za takozvani FC-gama receptor. One se zajedno vezuju za inficiranu ćeliju i stvaraju niz antitela koje sprečavaju infekciju.
Rad je objavljen u časopisu eLife 10. marta. Continue Reading

NASA ispituje magnetno polje Zemlje

NASA je 12. Marta lansirala četiri letelice koje bi trebalo da ispitaju magnetno polje Zemlje i Sunca.
Misija koja je koštala oko milijardu dolara započela je lansiranjem četiri letelice iz Cape Canaveral svemirske stanice u Floridi. Glavni cilj misije je ispitivanje interakcije magnetnog polja Zemlje i Sunca.
Ove četiri svemirske opservatorije biće posta–vljene daleko u magneto–sferi, a u jednom trenutku će se naći na pola puta između Zemlje i Meseca.
Letelice će putovati u takozvanoj piramidalnoj formaciji, kako bi mapirali trodimenzionalni model preplitanja magnetnih polja.
Model koji naučnici dobiju iz dvogodišnjeg snimanja trebalo bi da pruži više podataka o takozvanom svemirskom vremenu (eng. Space weather). Continue Reading

Reč urednika u aprilskom broju

U ovom broju obeležavamo i dva velika jubileja. Naš poznati kosmolog Milan Ćirković piše o pet decenija otkrića mikrotalasnog pozadinskog zračenja. Biće to prilika da vidite da otkriće kosmičke mikrotalasne pozadine nije samo potvrda da se Veliki prasak »zaista desio«, nego da je u pitanju čitava konceptualna revolucija, u kojoj smo se po prvi put približili, onoliko koliko je to fizički moguće, samom početku materijalnog sveta, odnosno početnim uslovima iz kojih je nastalo sve ovo što vidimo danas oko nas. Pored ovoga donosimo tekst i o teoriji relativnosti i celom jednom veku od prvog objavljivanja Ajnštajnovih ideja. Continue Reading

Novi majski broj

Od danas je pred čitaocima aprilski broj Popular Science Srbija. Pišemo o jubileju otkrića mikrotalasnog pozadinskog zračenja, stresu, pomračenju Sunca, prvom veku teroije relativnosti, LED ekranima, geologiji i mineralima, o tome koliko robujemo uređajima, modi koja se uzgaja… Posebno smo ponosni na intervju sa autorom poznatog akademskog stripa “Phd comics”. Continue Reading