Veštački greben za svako morsko dno

Tokom putovanja u Majami 2011., Aleks Goad ronio je i istraživao veštačke koralne grebene na obali Atlantika. Takvi grebeni, shvatio je, su veliki, teški i skupi za izradu i postavljanje, ali imaju važnu funkciju. Prirodni koralni grebeni su jedno od mesta sa najraznovrsnijom florom i faunom na svetu, pa njihovim nestajanjem, na hiljade vrsta u suštini ostaju beskućnici. Izgradnja veštačkih grebena tamo gde pravi nestaju, je privremeno rešenje. Zato je on za svoj konačni projekat kao student industrijskog dizajna na Monaš univerzitetu u Melburnu u Australiji, napravio Modularnu strukturu veštačkog grebena (Mars). Mehanizam koji se blokira i zateže na kraku svake MARS jedinice omogućava im da se lako spajaju, kao Lego kocke. Modularna struktura čini MARS fleksibilnijim od drugih vrsta veštačkih grebena. “Mnogo postojećih proizvoda zahteva ravno morsko dno. Ali okean unaokolo nije ravan, posebno tamo gde se javljaju sistemi grebena”, kaže Goad. “Sa MARS-om, možete ih praviti preko prirodnih karakteristika, visoke i široke koliko želite.” Nakon diplomiranja, Goad se udružio sa svojim savetnikom Dejvidom Lenonom, direktorom Sustainable Oceans International, u osnivanju Reef Design Lab-a i pravljenju Mars-a kao pravog doma za morski život. Bilo je potrebno između 10 i 15 prototipova da bi pronašli idealni materijal, površinsku teksturu, veličinu i težinu za jedinice koje su testirane u akvarijumima i u australijskom Port Filip Beju. Goad i Lenon planiraju da ove jeseni izbace MARS na tržište gde će ga kupovati ekološke organizacije i priobalne zajednice. “Kada lokalne zajednice fizički naprave veštački greben, sistemi prirodnih grebena biće im zahvalni,” kaže Goad.
LINDZI KRATOHVIL Continue Reading

Kraj misije Messenger

Svemirska sonda koja je četiri godine orbitovala oko Merkura konačno se srušila na površinu planete.
Messenger je druga misija koja se uputila ka najbližoj planeti Suncu i prva koja je uspešno napravila orbitu oko Merkura. lansirana je 2004. godine, a u orbiti oko Merkura provela je četiri godine.
Sonda se srušila nakon što je potrošila svo gorivo, u katastrofalnim uslovima kojima je, zajedno sa planetopm, bila izložena.
Zahvaljujući Mesindžeru danas imamo kompletnu mapu ove nagorele, meteorima izrešetane planete. Sonda je takođe sni–mila i komade leda u kraterima koji su u stalnoj senci i donela dokaze da je u ranom periodu ova planeta posedovala aktivne vulkane. Continue Reading

Ništa osim istine

Pre četrdeset godina, legendarni fizičar Ričard Fejnman držao je uvodni govor na dan mog diplomiranja na Kalifornijskom Institutu za Tehnologiju. Bio je to vreli junski dan, a mi diplomci, sveži biolozi, hemičari i fizičari, vrpoljili smo se u stolicama na sklapanje na trav–njaku, preznojavajući se u našim crnim odorama. Fejnman nam je rekao da pre nego što izađemo u javnost sa novim naučnim rezultatima, moramo uzeti u obzir svaku mogućnost da možda nismo u pravu. To je bio težak zadatak.
Nedavni slučaj koji to potvrđuje je otkriće dokaza koji navodno potvrđuje teoriju inflacije, u martu 2014. Prema teoriji, koju su predstavili fizičari Alan Gut, Andrej Linde i drugi ranih 1980-ih, univerzum se na kratko napumpa po eksponencijalnoj stopi koja je iznosila oko trilion triliona triliona u odnosu na sledeću stariju. To je onda utihnulo da bi se usvojila ležernija ekspanzija predviđena standardnim modelom velikog praska. Teorija inflacije prirodno objašnjava nekoliko zapažanja koja nisu lako mogla da se ubroje u model velikog praska i kosmolozi su to od tada skoro univerzalno prihvatili. Continue Reading

Da li je vreme da mi telefoniramo E.T-ju?

U potrazi za vanzemaljskom inteligencijom (SETI), mi ljudi smo uglavnom samo slušali i čekali vanzemaljce da nas kontaktiraju. Ali u februaru, kreatori politika, filozofi, futuristi i astronomi sastali su se da raspravljaju o novom pristupu: kontaktirati vanzemaljce direktno. Pokretanje aktivnog SETI-ja nije mala odluka. Naravno, mi smo povremeno kačili poruke na različite sonde, ali prenos signala, koji se mogu detektovati, do nastanjivih zona udaljenih stotine svetlosnih godina, zahteva posvećenost . Godinu dana rada radara na Arecibo teleskopu koštao bi oko 2 miliona dolara, a neki budući snažniji emiteri će usisavati još više energije. Plus, možemo slati signale hiljadama godina pre nego što ih neko uhvati, a još toliko bi moglo potrajati da dobijemo odgovor. Neki astronomi strahuju da najavljivaljem našeg postojanja, možemo privući pažnju civilizacija koje smeraju da unište Zemlju da bi iskoristile minerale. Continue Reading

Blistavi um Džona Neša

Nobelovac Džon Neš, čiji je život prikazan u poznatom holivudskom filmu Blistavi um, tragično je preminuo u 86. godini života.
Samo nekoliko dana nakon što mu je u Norveškoj uručena prestižna nagrada Abel za doprinos u oblasti matema–tike, Džon Neš (86) i njegova supruga Ališa (82) tragično su izgubili život 23. maja 2015. godine u saobraćajnoj nesreći dok su se vraćali sa putovanja iz ove nordijske zemlje. Tragedija se dogodila kada je vozač taksija, u kom se nala–zio bračni par Neš, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u zaštitnu ogradu. Continue Reading

Bube – bombarderi

Tim naučnika sa MIT, Kembridža i univerziteta u Arizoni ispitao po prvi put odbrambeni mehanizam bube bombardera.
Ove bube kako bi se odbranile od predatora ispuštaju koktel otrova – iz svoje zadnjice. Tim naučnika sa nekoliko pomenutih univerziteta po prvi put je ispitao kako ovaj mehanizam zaista funkcioniše. Continue Reading

Uspon jestivih insekata

TOKOM poslednjih nedelja zime, u prostranoj kuhinji u Školi vizuelnih umetnosti u Njujorku, dva studenta dizajna prave koktele. Na dugom drvenom stolu nalaze se tegle i svetlucave boce votke, burbona i neutralnog alkohola od žitarica. Miris sastojaka koji će se ublažiti u narednih nekoliko nedelja, dok ne predaju svoje ukuse alkoholu, visi u vazduhu. Tu su bele činije sa pečenim kokosom i sirovim kakaom, kao i tegla sa štapićima cimeta. A onda, tu su i zrikavci. Continue Reading

Rat pametnih satova

Kako izvršni direktor Pebble planira da dobije rat pametnih satova?

Mnogo pre nego što je Apple zaronio u SmartWatch biznis ovog proleća, malo preduzeće pod nazivom Pebble napravilo je veliku senzaciju, postigli su rekord od 10 miliona dolara na Kikstarteru, predstavljanjem inteligentnog TimePiece koji omogućava upravljanje e-mejlovima, porukama i muzikom. Peeble time, njihova najnovija iteracija, kreće ovog meseca i nadograđuje original sa kolor e-papir ekranom i ugrađenim mikrofonom. Može li Pebble obezbediti svoje mesto posle ogromnog Appleovog ulaska na tržište? Erik Migicovski, osnivač i izvršni direktor kompanije, daje nam svoj stav – i savete za nove konkurente. Continue Reading

Ples Kosmosa na radio talasima

Astronomska istraživanja danas su zasnovana na brojnim naučnim kolaboracijama koje se prave kako bi se što efikasnije i finansijski prihvatljivije koristili najskuplji svetski teleskopi. Počevši od sedamdesetih godina prošlog veka i ere prvih velikih svemirskih opservatorija namenjenih za snimanje onog spektra zračenja koji nije dostupan posmatranjima sa Zemlje (X-zraci, gama-zraci, infracrveno zračenje), pa sve do najnovijih optičkih teleskopa, nijedna oblast posmatračke astronomije nije bila u tolikoj ekspanziji kao što je to slučaj sa radio astronomijom. Radio astronomi danas pomalo u šali kažu da je konačno došlo vreme da se Svemir istražuje tanjirima i žicama. Da bismo shvatili u potpunosti njihovu tvrdnju, treba da naučimo više o tome kako funkcionišu radio teleskopi. Continue Reading

Hablov 25 rođendan

Teleskop Habl 24. aprila proslavio 25. godišnjicu od lansiranja u orbitu Zemlje. Teleskop se nalazi na visini od preko 600 kilometara iznad površine naše planete, gde izmeštena od atmosfere može da posmatra najudaljenije (znači najstarije) objekte svemira. Zahvaljujući Hablu najpreciznije do tad smo izmerili starost univerzuma.
Habl je 1990. godine u orbitu donela posada šatla Discovery. Čitav projekat je pripremam dve decenije u nazad, i čitav svet je iščekivao prve snimke sa Habla. Međutim, prvi snimci nisu bili toliko dobri kako se očekivalo. Zbog greške na primarnom ogledalu, čiji je prečnik 2.4 metra, snimci su bili mutni. Otklanja–nje ove greške trajalo je pune dve godine. Od tad habl radi punom parom i donosi snimke dubokog, ali i bližeg svemira čitavoj planeti. Habl je, može se slobodno reći, prevazišao sva očekivanja.
Povodom 25. godišnjice NASA je objavila specijalnu slavljeničku fotografiju zvezdanog jata Westerlund 2 u sazvežđu Karine. Continue Reading

Vodič za budućnost u posmatranju ptica

Klimatski modeli predviđaju mnogo topliji svet u narednih 60 godina, sa iznenadnim olujama i sve dužim sušama. Ali oni ne uzimaju u obzir promene na zemljištu, kao što su urbani razvoj, ekspanzija poljoprivrede, ili korišćenje resursa. “Nedostaje vam veoma veliki deo priče, ako ne ukalkulišete uticaj na promene koji vrši korišćenje zemljišta”, kaže Teri Sol, istraživač u Geološkom pregledu SAD. Continue Reading