Neobični virus za ubijanje Antraksa

Virus Sulfolobus islandicus mogao bi biti novo oružje u borbi protiv Antraksa.
Sulfolobus islandicus pripada grupi Rudiviridae, virusa pronađenih još 1998. godine u vrelim gejzirima na Islandu. Sada, ove štapićaste organizme veličine svega nekoliko stotina nanometara, tim naučnika sa instituta Paster u Parizu uspeo je da obije u laboratoriji.
Ovi virusi opstaju u neverovatnim uslovima. Za njihov razvoj potrebne su kisele sredine, a optimalno žive na temperaturi od oko osamdeset stepeni celzijusa. Štapićastog su oblika, dužine oko 900 nanometara, svega dvadesetak nanometara u prečniku.
Naučnici kažu da ovi virusi imaju veliki broj sličnosti sa tečkim patogenima kao što je antraks, posebno u određenim proteinskim strukturama. Analizom ovih virusa, mogli bi se efikasnije boriti protiv teških oboljenja. Continue Reading

Živeli mamuti

Imamo alate da vratimo izumrle vrste. Ovako naučnici planiraju da to urade

Tako je prva upotreba reči “de – izumiranje”, bila, koliko se ja sećam, u naučnoj fantastici. U svojoj knjizi Izvor magije iz 1979., Pirs Entoni opisuje istraživača koji se iznenada nađe u prisustvu mačaka, koje je do tog trenutka smatrao izumrlom vrstom. Entoni piše, “ [istraživač] je samo stajao i zurio u ovo naglo deizumiranje, nesposoban da formuliše trajno mišljenje.”
Pretpostavljam da je ovo tačno onako kako bi većina nas mogla da reaguje na prvi susret sa živom verzijom nečega za šta smo mislili da je izumrlo. Ideja da deizumiranje može zapravo biti moguće, da nauka može da napreduje do tačke u kojoj izumiranje više nije zauvek, je i uzbudljivo i zastrašujuće, čak i za mene. Ja sam biolog. Continue Reading

Veza mozga sa imunim sistemom

Početkom juna u perstižnom naučnom časopisu Nature objavljen je rad koji bi mogao potpuno promeniti način na koji posmatramo neurološke i autoimune bolesti. Rad koji je objavio tim naučnika sa Univerziteta u Virdžiniji otkriva do sada neprimećenu vezu imunog sistema i mozga, odnosno centralnog nervnog sistema kod miševa. Naučnici koji su došli do ovog otkrića uvereni su da isti sistem postoji i kod čoveka.
Do tankih sudova došlo se posmatranjem i ispitivanjem moždane opne miša. Zvuči prilično jednostavno. Pa kako onda naučnici do sada nisu primetili ove sudove, kroz koje teče limfa, noseći limfocite, gradivne blokove odbrambenog sistema organizma? Tajna je u načinu diseciranja moždane opne. Naučnici iz Virdžinije po pvi put su čitavu moždanu opnu skinuli zajedno sa skalpom miša, a potom je čitavu disecirali. Na ovaj način primetili su mrežastu strukturu, koja se daljim ispitivanjem pokazala kao limfni sistem. Continue Reading

Nova vožnja od 2 miliona dolara

Švedski proizvođač automobila, Kenigseg, poznat je po pomeranju granica, kada su u pitanju vrhunska vozila. Sada su uklonili jedno od obeležja sportskih automobila, kvačilo. Njihov novi hibrid, Regera, može ići od nula do 250 kilometara na sat za manje od 20 sekundi, bez konvencionalnog prenosa. Regera (što znači “vladati” na švedskom) kombinuje snažni V8 tvin-turbo motor sa tri električna pogonska sistema, po jednim na oba zadnja točka i jednim na radilici motora. Elektromotor na radilici pokreće automobil od mirovanja do oko 32 km na sat. Zatim se pokreće motor od 1.100 konjskih snaga. On napaja zadnje točkove preko jednog prenosnika, koji Kenigseg zove Direct Drive. To smanjuje gubitak snage kod prenosa za više od 50 procenata. Takođe, automobil je lakši, ima bolji odziv prilikom ubrzavanja i troši manje goriva. Regera nije prvi hibrid koji se odrekao prenosa (Honda Civic Hibrid je 2014 pobedila Kenigseg), ali je prvi takav automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da postoji manje razloga za strahovanje da se vozila visokih performansi neće uklopiti u zakone o smanjenoj potrošnji goriva i standardima o emisiji izduvnih gasova. METJU DE POLA Continue Reading

Reč urednika u julskom broju

Za ovaj broj možemo reći da se bavi mrežama na različitim nivoima. Tu su mreže limfnih kanala u telu, kao i mreže povezanosti zaraženih u epidemiji. Ovoga puta se bavimo i mrežom nad mrežama – internetom. Zahvaljujući kolegama iz Share Fondacije donosimo pregled njihovog istraživanja u vezi toka naših podataka kroz internet. Tekst pod naslovom „Internet atlas“ prikazuje mapu globalne mreže nastalu praćenjem naših podataka kroz čvorišta interneta. Nije nam ideja da podstičemo paranoju, ali svakako da podignemo svest o (ne)postojanju privatnosti u virtuelnom svetu. Continue Reading

Kako sunce utiče na vreme i klimu?

Kаkve su zаistа posledice Sunčevog vetrа? Zаšto, kаko i u kojim bojаmа nа nebu nаstаju polаrne аurore, jedinstveni trаgovi Sunčevog dodirа?

Kаo i mnogo putа pre togа, početkom ove godine zаbeleženа je velikа mаgnetnа аktivnost nа Suncu, а do plаnete Zemlje su ponovo stigli udаri Sunčevog vetrа. O solаrnoj oluji izvestile su gotovo sve domаće i strаne novine, rаdijske i televizijske stаnice.
Pisаlo se i govorilo o mogućim smetnjаmа u komunikаcijаmа do kojih ponekаd dolаzi zbog togа što Sunčev vetаr zаprаvo čine brze nаelektrisаne čestice. No, kаo i obično, bilo je i izvesnih preterivаnjа. Continue Reading