Razmišlja(j)mo bajesovski!

Bajesovu teoremu nesvesno primenjujemo svakodnevno: kad prepoznamo saobraćajni znak samo na osnovu oblika, kada samo na osnovu ritma reči razumemo šta osoba traži od nas, kada na osnovu zadataka sa časa pretpostavimo šta treba da se primeni u rešavanju zadatka… Takođe, krije se iza raznih paradoksa, kao što su npr Monty Hall ili Lindlijev (Lindley) paradoks. Continue Reading

Solarni putevi

Biciklistička staza u Holandiji proizvodi električnu energiju.
U gradiću Kromeni nadomak Amsterdama pre šest meseci postavljen je prvi solarni put – biciklistička staza sa solarnim ćelijama. Ovog meseca analiziran je njen učinak. Staza dugačka sedamdeset metara za nešto više od šest meseci proizvela je preko tri hiljade kilovata električne energije.
Silicijumske solarne ćelije su posebnom metodom ugrađene u materijal koji može da izdrži opterećenje optimalno za biciklističku stazu. Problem za automobile, kako kažu inženjeri, bilo bi prebrzo trošenje materijala. Staza od 70 metara za pola godine proizvede dovoljno električne enerije da napaja prosečno holandsko domaćinstvo na godišnjem nivou.
U SAD već postoje inicijative poput Solar Roadways koje prikupljaju finansije, kako bi se ova ideja ostvarila kako u Americi, tako i širom sveta. Continue Reading

Pet triliona komada plastike pluta u okeanu oko kod vas

Prošlog decembra, konzorcijum od 12 istraživačkih institucija objavio je neke od prvih rezultata vezanih za globalno zagađenje okeana plastikom. Po njihovom proračunu, skoro 300.000 tona plastike vrti se blizu površine naših mora danas, što je ekvivalentno težini oko 1.500 plavih kitova. “Okean je prekriven tankim slojem plastike,” kaže Markus Eriksen, direktor istraživanja na Five Gires Institutu. “To je kao plastični smog.” Komadi podsećaju na konfete i tako su raspršeni, da su gotovo neprimetni, čak i kada se sakupljaju u polako rotirajućim virovima. Ipak, procena je manja od očekivane, iako ne uključuje plastiku koja je potonula na morsko dno ili su je pojele životinje, na primer. Neki naučnici misle da mnogo više plastike, oko pet miliona tona, putuje od naših obala do okeana svake godine. Da bi shvatili odakle sva ta plastika dolazi, inženjer zaštite životne sredine sa Univerziteta Džordžija, Džena Džembek sa kolegama, nedavno je napravila model koji pokazuje potencijalne tačke porekla. I u “kao i uvek”scenariju, model pokazuje da će se plastični tok udvostručiti u narednoj deceniji. Zato je sada trenutak da se uspori priliv i da inženjeri pronađu načine da se počisti postojeći nered. KRISTI VILKOKS Continue Reading

Software iz browser-a

Srpska startup kompanija Frame obezbedila je nedavno investiciju od 10 miliona dolara, što je najveća investicija neke domaće firme do sada. Jedan deo kompanije se nalazi u Nišu, a drugi deo je u Silicijumskoj dolini.
Proizvod kompanije Frame omogućava ljudima da koriste bilo koji Windows program iz Web browsera. Praktično, Frame omogućava bilo kojoj tradicionalnoj softverskoj kompaniji da njihov desktop program bude web aplikacija.
Investicija od 10 miliona dolara došla je od renomiranih finansijskih kompanija iz Silikonske doline Columbus Nova i Bain Ventures.
Tim povodom smo razgovarali sa Nikolom Božinovićem jednim od vlasnika i pokretača ove kompanije.
“Frame smo osnovali pre 3 godine sa idejom da svakome damo pristup moćnim računarskim resursima koji postoje u cloud-u. Kroz Frame, moguće je da iz bilo kog browsera i bez ikakve instalacije praktično koristite superkompjuter. Glavne komponenete tog virtuelnog kompjutera (CPU, GPU, memorija…) se više ne nalaze na vašem računaru, nego u oblaku, gde je održavanje jednostavnije i cena mnogo povoljnija, jer se isti hardver deli sa drugim korisnicima.“ – objašnjava ovaj nišlija inače diplomirani inženjer elektronike. Continue Reading