Pobijeni mitovi o mozgu

U holivudskom akcionom filmu Lusi, glumac Morgan Frimen, koji igra svetski poznatog neurologa, govori u prepunoj sali. ,,Procenjuje se da najveći broj ljudskih bića koristi samo 10 odsto kapaciteta svog mozga’”, kaže on. ,,Zamislite kada bismo mogli da koristimo svih 100 odsto”. Možda ste već čuli tu tvrdnju. Nažalost, to jednostavno nije istina. Zato su, pošto su odgledali Lusi, Ramina Adam i Džejson Čen, dvoje studenata neurologije na Univerzitetu Zapad u Ontariju, odlučili da razjasne te tvrdnje. ,,Shvatili smo da moramo da uradimo nešto u vezi sa svim ovim dezinformacijama”, kaže Adam. Krenuli su da prikupljaju uobičajene pogrešne pretpostavke o tome kako mozak radi, a mi smo rešili da im pomognemo u tom raskrinkavanju. Continue Reading

Kako smo napravili robota

EUROBOT je međunarodno amatersko takmičenje studenata i đaka u pravljenju robota. Postoji već 17 godina, a u Srbiji se tradicionalno organizuje u Novom Sadu. Svaki tim koji učestvuje pravi jednog, ili dva, robota koji rešavaju razne zadatke. Teren je dimenzija 2x3m i tokom meča, koji traje 90 sekundi, roboti se bore za bodove protiv tima sa druge strane terena. Roboti moraju biti potpuno autonomni, što znači, da od trenutka starta meča roboti moraju potpuno samostalno da donose odluke. Pravila za naredno sezonu su izašla i nalaze se na sajtu www.eurobot.org. Kao i svake godine, postoje dve kategorije Eurobot Open i Eurobot Junior. Jedina razlika je da u kategoriji za mlađe roboti mogu da se upravljaju od strane članova tima.

Prvi put, naš tim se sastao pre tri sezone. Pored ogromne želje da pravimo robote, sve nas je povezivao seminar primenjene fizike i elektronike u istraživačkoj stanici Petnica. Podelili smo se na podtimove i krenuli da radimo. Kada se prvi put upustite u ovako složen projekat svašta je novo. Kratki rokovi i vrlo ograničeni resursi vas primoravaju da brzo donosite optimalne odluke i naravno, nekada da se odreknete i početnih želja. Cela prva sezona je protekla u prilagođavanju na ovakve uslove i shvatanje činjenice da se ovakvi sistemi ne prave godinu dana. Continue Reading

Koliko košta klima?

Kada posmatramo problem klimatskih promena često ga vidimo kao kontraverznu temu o kojoj dve strane imaju suprotstavljeno mišljenje. Na jednoj se nalazi većina naučnika, vodeće svetske akademije nauka, profesionalni naučni časopisi i Međudržavni panel o klimatskim promenama (Intergovermental panel on climate change – IPCC).
Oni su, što je veoma neobična pojava u svetu kompleksnih naučnih pitanja, postigli konsenzus da je globalno zagrevanje realna stvar i da ono postoji, da ljudsko delanje ima veliki uticaj na njega i da se kroz nekoliko decenija može stići do tačke posle koje će nastupiti naglo ubrzanje ovog procesa gurajući ga ka putu bez povratka koji će sa sobom nositi ozbiljne ekonomske i socijalne posledice. Predstavnici druge strane su skeptici, među kojima ima priznatih i poznatih naučnika, koji ukazuju na činjenicu da još uvek postoji mnogo nepoznanica o ovom fenomenu što može da vodi činjenici da stanje možda nije toliko tragično već da je posledica prirodnih sila i da nije uslovljeno ljudskim faktorom. Continue Reading

Godišnji Astroskop 2016.

Šta nam zvezde govore o narednoj godini, ali stvarno

Premda je bitku za svemir nauka dobila još u 17. veku, astrološka ponuda je nikad veća. Za, čini se neprolaznu, popularnost astrologije zaslužna je jednim delom i univerzalna i trajna zainteresovanost ljudi za univerzum i svoj položaj u njemu.
Upravo zato, Centar za promociju nauke odlučio je da ove jeseni, kroz različite aktivnosti, podseti javnost na činjenicu da astrologija nije naučno utemeljena i da su njena predviđanja pogrešna. CPN je predložio medijima da umesto astrologije ustupe mesto daleko bogatijem načinu posmatranja svemira – astronomiji. Pored toga što su najbolji izbor za pronalaženje odgovora na fundamentalna pitanja, astronomija i srodne discipline svakodnevno pomažu da Zemlja bude bolje mesto za život, svojim doprinosima tehnologiji, ekonomiji i društvu u celini. I, za razliku od astrologije, možemo da verujemo njihovim godišnjim najavama. Continue Reading

Uvodnik: Bez kvazinauke u 2016!

Kraj godine je period u kojem mediji analiziraju prethodnu godinu, pišu o mogućim događajima u narednoj godini, ali i masovno posvećuju svoje stranice godišnjem horoskopu. Misleći da je u pitanju bezazlena šala, u stvari, podržavaju kvazinauku.
Popular Sicence Srbija, kao globalni magazin koji predstavlja nauku i njena dostignuća, se pridružuje jednoj vrlo zanimljivoj akciji Centra za promociju nauke. Ona podrazumeva podsticanje dnevnih i nedeljnih novina da umesto za horoskop, prostor posvete nauci.
Naravno da naš časopis nema ovakav prostor koji treba da izbaci, ali simbolično, posvećujemo dve strane ovoj kampanji. Zato u rubrici „Godišnji astroskop“ objavljujemo najzanimljivija očekivanja koja nam zvezde u 2016. godini mogu doneti. Objavljujemo ono što očekujemo u astronomiji i istraživanju neba. Ali naučnom istraživanju neba.
Pre više od 110 godina naš poznati filozof Branislav Petronijević u „Politici“ piše, između ostalog, i sledeće: „Lagano i s velikim naporima prelazi čovečanstvo iz oblasti neznanja u oblast saznanja. Hiljadama godina verovalo se da zvezde utiču na sudbinu ljudsku i da se prema tome može iz njih pročitati i proreći ta sudbina; hiljadama godina verovalo se da se jedno telo da pretvoriti u drugo, na pr. srebro u zlato i da se prema tome plemeniti metali daju napraviti iz ma kakve druge materije; tako isto verovalo se da linije na ruci stoje u vezi sa ljudskom sudbinom i da se ona da iz njih pročitati itd. Continue Reading