Pobijeni mitovi o mozgu

U holivudskom akcionom filmu Lusi, glumac Morgan Frimen, koji igra svetski poznatog neurologa, govori u prepunoj sali. ,,Procenjuje se da najveći broj ljudskih bića koristi samo 10 odsto kapaciteta svog mozga’”, kaže on. ,,Zamislite kada bismo mogli da koristimo svih 100 odsto”. Možda ste već čuli tu tvrdnju. Nažalost, to jednostavno nije istina. Zato su, pošto su odgledali Lusi, Ramina Adam i Džejson Čen, dvoje studenata neurologije na Univerzitetu Zapad u Ontariju, odlučili da razjasne te tvrdnje. ,,Shvatili smo da moramo da uradimo nešto u vezi sa svim ovim dezinformacijama”, kaže Adam. Krenuli su da prikupljaju uobičajene pogrešne pretpostavke o tome kako mozak radi, a mi smo rešili da im pomognemo u tom raskrinkavanju. Continue Reading

Kako smo napravili robota

EUROBOT je međunarodno amatersko takmičenje studenata i đaka u pravljenju robota. Postoji već 17 godina, a u Srbiji se tradicionalno organizuje u Novom Sadu. Svaki tim koji učestvuje pravi jednog, ili dva, robota koji rešavaju razne zadatke. Teren je dimenzija 2x3m i tokom meča, koji traje 90 sekundi, roboti se bore za bodove protiv tima sa druge strane terena. Roboti moraju biti potpuno autonomni, što znači, da od trenutka starta meča roboti moraju potpuno samostalno da donose odluke. Pravila za naredno sezonu su izašla i nalaze se na sajtu www.eurobot.org. Kao i svake godine, postoje dve kategorije Eurobot Open i Eurobot Junior. Jedina razlika je da u kategoriji za mlađe roboti mogu da se upravljaju od strane članova tima.

Prvi put, naš tim se sastao pre tri sezone. Pored ogromne želje da pravimo robote, sve nas je povezivao seminar primenjene fizike i elektronike u istraživačkoj stanici Petnica. Podelili smo se na podtimove i krenuli da radimo. Kada se prvi put upustite u ovako složen projekat svašta je novo. Kratki rokovi i vrlo ograničeni resursi vas primoravaju da brzo donosite optimalne odluke i naravno, nekada da se odreknete i početnih želja. Cela prva sezona je protekla u prilagođavanju na ovakve uslove i shvatanje činjenice da se ovakvi sistemi ne prave godinu dana. Continue Reading

Koliko košta klima?

Kada posmatramo problem klimatskih promena često ga vidimo kao kontraverznu temu o kojoj dve strane imaju suprotstavljeno mišljenje. Na jednoj se nalazi većina naučnika, vodeće svetske akademije nauka, profesionalni naučni časopisi i Međudržavni panel o klimatskim promenama (Intergovermental panel on climate change – IPCC).
Oni su, što je veoma neobična pojava u svetu kompleksnih naučnih pitanja, postigli konsenzus da je globalno zagrevanje realna stvar i da ono postoji, da ljudsko delanje ima veliki uticaj na njega i da se kroz nekoliko decenija može stići do tačke posle koje će nastupiti naglo ubrzanje ovog procesa gurajući ga ka putu bez povratka koji će sa sobom nositi ozbiljne ekonomske i socijalne posledice. Predstavnici druge strane su skeptici, među kojima ima priznatih i poznatih naučnika, koji ukazuju na činjenicu da još uvek postoji mnogo nepoznanica o ovom fenomenu što može da vodi činjenici da stanje možda nije toliko tragično već da je posledica prirodnih sila i da nije uslovljeno ljudskim faktorom. Continue Reading

Godišnji Astroskop 2016.

Šta nam zvezde govore o narednoj godini, ali stvarno

Premda je bitku za svemir nauka dobila još u 17. veku, astrološka ponuda je nikad veća. Za, čini se neprolaznu, popularnost astrologije zaslužna je jednim delom i univerzalna i trajna zainteresovanost ljudi za univerzum i svoj položaj u njemu.
Upravo zato, Centar za promociju nauke odlučio je da ove jeseni, kroz različite aktivnosti, podseti javnost na činjenicu da astrologija nije naučno utemeljena i da su njena predviđanja pogrešna. CPN je predložio medijima da umesto astrologije ustupe mesto daleko bogatijem načinu posmatranja svemira – astronomiji. Pored toga što su najbolji izbor za pronalaženje odgovora na fundamentalna pitanja, astronomija i srodne discipline svakodnevno pomažu da Zemlja bude bolje mesto za život, svojim doprinosima tehnologiji, ekonomiji i društvu u celini. I, za razliku od astrologije, možemo da verujemo njihovim godišnjim najavama. Continue Reading

Uvodnik: Bez kvazinauke u 2016!

Kraj godine je period u kojem mediji analiziraju prethodnu godinu, pišu o mogućim događajima u narednoj godini, ali i masovno posvećuju svoje stranice godišnjem horoskopu. Misleći da je u pitanju bezazlena šala, u stvari, podržavaju kvazinauku.
Popular Sicence Srbija, kao globalni magazin koji predstavlja nauku i njena dostignuća, se pridružuje jednoj vrlo zanimljivoj akciji Centra za promociju nauke. Ona podrazumeva podsticanje dnevnih i nedeljnih novina da umesto za horoskop, prostor posvete nauci.
Naravno da naš časopis nema ovakav prostor koji treba da izbaci, ali simbolično, posvećujemo dve strane ovoj kampanji. Zato u rubrici „Godišnji astroskop“ objavljujemo najzanimljivija očekivanja koja nam zvezde u 2016. godini mogu doneti. Objavljujemo ono što očekujemo u astronomiji i istraživanju neba. Ali naučnom istraživanju neba.
Pre više od 110 godina naš poznati filozof Branislav Petronijević u „Politici“ piše, između ostalog, i sledeće: „Lagano i s velikim naporima prelazi čovečanstvo iz oblasti neznanja u oblast saznanja. Hiljadama godina verovalo se da zvezde utiču na sudbinu ljudsku i da se prema tome može iz njih pročitati i proreći ta sudbina; hiljadama godina verovalo se da se jedno telo da pretvoriti u drugo, na pr. srebro u zlato i da se prema tome plemeniti metali daju napraviti iz ma kakve druge materije; tako isto verovalo se da linije na ruci stoje u vezi sa ljudskom sudbinom i da se ona da iz njih pročitati itd. Continue Reading

Razmišlja(j)mo bajesovski!

Bajesovu teoremu nesvesno primenjujemo svakodnevno: kad prepoznamo saobraćajni znak samo na osnovu oblika, kada samo na osnovu ritma reči razumemo šta osoba traži od nas, kada na osnovu zadataka sa časa pretpostavimo šta treba da se primeni u rešavanju zadatka… Takođe, krije se iza raznih paradoksa, kao što su npr Monty Hall ili Lindlijev (Lindley) paradoks. Continue Reading

Solarni putevi

Biciklistička staza u Holandiji proizvodi električnu energiju.
U gradiću Kromeni nadomak Amsterdama pre šest meseci postavljen je prvi solarni put – biciklistička staza sa solarnim ćelijama. Ovog meseca analiziran je njen učinak. Staza dugačka sedamdeset metara za nešto više od šest meseci proizvela je preko tri hiljade kilovata električne energije.
Silicijumske solarne ćelije su posebnom metodom ugrađene u materijal koji može da izdrži opterećenje optimalno za biciklističku stazu. Problem za automobile, kako kažu inženjeri, bilo bi prebrzo trošenje materijala. Staza od 70 metara za pola godine proizvede dovoljno električne enerije da napaja prosečno holandsko domaćinstvo na godišnjem nivou.
U SAD već postoje inicijative poput Solar Roadways koje prikupljaju finansije, kako bi se ova ideja ostvarila kako u Americi, tako i širom sveta. Continue Reading

Pet triliona komada plastike pluta u okeanu oko kod vas

Prošlog decembra, konzorcijum od 12 istraživačkih institucija objavio je neke od prvih rezultata vezanih za globalno zagađenje okeana plastikom. Po njihovom proračunu, skoro 300.000 tona plastike vrti se blizu površine naših mora danas, što je ekvivalentno težini oko 1.500 plavih kitova. “Okean je prekriven tankim slojem plastike,” kaže Markus Eriksen, direktor istraživanja na Five Gires Institutu. “To je kao plastični smog.” Komadi podsećaju na konfete i tako su raspršeni, da su gotovo neprimetni, čak i kada se sakupljaju u polako rotirajućim virovima. Ipak, procena je manja od očekivane, iako ne uključuje plastiku koja je potonula na morsko dno ili su je pojele životinje, na primer. Neki naučnici misle da mnogo više plastike, oko pet miliona tona, putuje od naših obala do okeana svake godine. Da bi shvatili odakle sva ta plastika dolazi, inženjer zaštite životne sredine sa Univerziteta Džordžija, Džena Džembek sa kolegama, nedavno je napravila model koji pokazuje potencijalne tačke porekla. I u “kao i uvek”scenariju, model pokazuje da će se plastični tok udvostručiti u narednoj deceniji. Zato je sada trenutak da se uspori priliv i da inženjeri pronađu načine da se počisti postojeći nered. KRISTI VILKOKS Continue Reading

Software iz browser-a

Srpska startup kompanija Frame obezbedila je nedavno investiciju od 10 miliona dolara, što je najveća investicija neke domaće firme do sada. Jedan deo kompanije se nalazi u Nišu, a drugi deo je u Silicijumskoj dolini.
Proizvod kompanije Frame omogućava ljudima da koriste bilo koji Windows program iz Web browsera. Praktično, Frame omogućava bilo kojoj tradicionalnoj softverskoj kompaniji da njihov desktop program bude web aplikacija.
Investicija od 10 miliona dolara došla je od renomiranih finansijskih kompanija iz Silikonske doline Columbus Nova i Bain Ventures.
Tim povodom smo razgovarali sa Nikolom Božinovićem jednim od vlasnika i pokretača ove kompanije.
“Frame smo osnovali pre 3 godine sa idejom da svakome damo pristup moćnim računarskim resursima koji postoje u cloud-u. Kroz Frame, moguće je da iz bilo kog browsera i bez ikakve instalacije praktično koristite superkompjuter. Glavne komponenete tog virtuelnog kompjutera (CPU, GPU, memorija…) se više ne nalaze na vašem računaru, nego u oblaku, gde je održavanje jednostavnije i cena mnogo povoljnija, jer se isti hardver deli sa drugim korisnicima.“ – objašnjava ovaj nišlija inače diplomirani inženjer elektronike. Continue Reading

Neobični virus za ubijanje Antraksa

Virus Sulfolobus islandicus mogao bi biti novo oružje u borbi protiv Antraksa.
Sulfolobus islandicus pripada grupi Rudiviridae, virusa pronađenih još 1998. godine u vrelim gejzirima na Islandu. Sada, ove štapićaste organizme veličine svega nekoliko stotina nanometara, tim naučnika sa instituta Paster u Parizu uspeo je da obije u laboratoriji.
Ovi virusi opstaju u neverovatnim uslovima. Za njihov razvoj potrebne su kisele sredine, a optimalno žive na temperaturi od oko osamdeset stepeni celzijusa. Štapićastog su oblika, dužine oko 900 nanometara, svega dvadesetak nanometara u prečniku.
Naučnici kažu da ovi virusi imaju veliki broj sličnosti sa tečkim patogenima kao što je antraks, posebno u određenim proteinskim strukturama. Analizom ovih virusa, mogli bi se efikasnije boriti protiv teških oboljenja. Continue Reading

Živeli mamuti

Imamo alate da vratimo izumrle vrste. Ovako naučnici planiraju da to urade

Tako je prva upotreba reči “de – izumiranje”, bila, koliko se ja sećam, u naučnoj fantastici. U svojoj knjizi Izvor magije iz 1979., Pirs Entoni opisuje istraživača koji se iznenada nađe u prisustvu mačaka, koje je do tog trenutka smatrao izumrlom vrstom. Entoni piše, “ [istraživač] je samo stajao i zurio u ovo naglo deizumiranje, nesposoban da formuliše trajno mišljenje.”
Pretpostavljam da je ovo tačno onako kako bi većina nas mogla da reaguje na prvi susret sa živom verzijom nečega za šta smo mislili da je izumrlo. Ideja da deizumiranje može zapravo biti moguće, da nauka može da napreduje do tačke u kojoj izumiranje više nije zauvek, je i uzbudljivo i zastrašujuće, čak i za mene. Ja sam biolog. Continue Reading

Veza mozga sa imunim sistemom

Početkom juna u perstižnom naučnom časopisu Nature objavljen je rad koji bi mogao potpuno promeniti način na koji posmatramo neurološke i autoimune bolesti. Rad koji je objavio tim naučnika sa Univerziteta u Virdžiniji otkriva do sada neprimećenu vezu imunog sistema i mozga, odnosno centralnog nervnog sistema kod miševa. Naučnici koji su došli do ovog otkrića uvereni su da isti sistem postoji i kod čoveka.
Do tankih sudova došlo se posmatranjem i ispitivanjem moždane opne miša. Zvuči prilično jednostavno. Pa kako onda naučnici do sada nisu primetili ove sudove, kroz koje teče limfa, noseći limfocite, gradivne blokove odbrambenog sistema organizma? Tajna je u načinu diseciranja moždane opne. Naučnici iz Virdžinije po pvi put su čitavu moždanu opnu skinuli zajedno sa skalpom miša, a potom je čitavu disecirali. Na ovaj način primetili su mrežastu strukturu, koja se daljim ispitivanjem pokazala kao limfni sistem. Continue Reading

Nova vožnja od 2 miliona dolara

Švedski proizvođač automobila, Kenigseg, poznat je po pomeranju granica, kada su u pitanju vrhunska vozila. Sada su uklonili jedno od obeležja sportskih automobila, kvačilo. Njihov novi hibrid, Regera, može ići od nula do 250 kilometara na sat za manje od 20 sekundi, bez konvencionalnog prenosa. Regera (što znači “vladati” na švedskom) kombinuje snažni V8 tvin-turbo motor sa tri električna pogonska sistema, po jednim na oba zadnja točka i jednim na radilici motora. Elektromotor na radilici pokreće automobil od mirovanja do oko 32 km na sat. Zatim se pokreće motor od 1.100 konjskih snaga. On napaja zadnje točkove preko jednog prenosnika, koji Kenigseg zove Direct Drive. To smanjuje gubitak snage kod prenosa za više od 50 procenata. Takođe, automobil je lakši, ima bolji odziv prilikom ubrzavanja i troši manje goriva. Regera nije prvi hibrid koji se odrekao prenosa (Honda Civic Hibrid je 2014 pobedila Kenigseg), ali je prvi takav automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da postoji manje razloga za strahovanje da se vozila visokih performansi neće uklopiti u zakone o smanjenoj potrošnji goriva i standardima o emisiji izduvnih gasova. METJU DE POLA Continue Reading

Reč urednika u julskom broju

Za ovaj broj možemo reći da se bavi mrežama na različitim nivoima. Tu su mreže limfnih kanala u telu, kao i mreže povezanosti zaraženih u epidemiji. Ovoga puta se bavimo i mrežom nad mrežama – internetom. Zahvaljujući kolegama iz Share Fondacije donosimo pregled njihovog istraživanja u vezi toka naših podataka kroz internet. Tekst pod naslovom „Internet atlas“ prikazuje mapu globalne mreže nastalu praćenjem naših podataka kroz čvorišta interneta. Nije nam ideja da podstičemo paranoju, ali svakako da podignemo svest o (ne)postojanju privatnosti u virtuelnom svetu. Continue Reading

Kako sunce utiče na vreme i klimu?

Kаkve su zаistа posledice Sunčevog vetrа? Zаšto, kаko i u kojim bojаmа nа nebu nаstаju polаrne аurore, jedinstveni trаgovi Sunčevog dodirа?

Kаo i mnogo putа pre togа, početkom ove godine zаbeleženа je velikа mаgnetnа аktivnost nа Suncu, а do plаnete Zemlje su ponovo stigli udаri Sunčevog vetrа. O solаrnoj oluji izvestile su gotovo sve domаće i strаne novine, rаdijske i televizijske stаnice.
Pisаlo se i govorilo o mogućim smetnjаmа u komunikаcijаmа do kojih ponekаd dolаzi zbog togа što Sunčev vetаr zаprаvo čine brze nаelektrisаne čestice. No, kаo i obično, bilo je i izvesnih preterivаnjа. Continue Reading