Tragom slepih putnika

Ne zna se na koji način je vrsta riba-lav (Pterois miles), čiji je prirodno stanište Tihi i Indijski okean, dospela u vode severnog Atlantika. Pretpostavlja se da se nekoliko primeraka ove vrste oslobodilo iz akvarijuma na obali južne Floride tokom uragana Endru 1992. godine, mada postoji mogućnost da je bilo i slučajeva namernog puštanja u more od strane nesavesnih vlasnika akvarijuma. Sa obala Floride, preko Meksičkog zaliva, ova riba se proširila sve do Kariba, a od 2012. godine sve veći broj primeraka ove vrste se uočava i u vodama Mediterana. Iako je Mediteran smatran nepovoljnom sredinom za razvoj ove vrste, uticaj globalnog zagrevanja je doveo do porasta temperature vode i stvaranja povoljnih uslova za invaziju. Najnovija zapažanja predstavljaju upozorenje marinskim ekolozima da deluju pre nego što razmnožavanje primeraka ove vrste dovede do nepovratne štete koralnim ekosistemima. Continue Reading

ZIKA VIRUS

Ljudsko telo je jedan veliki ekosistem ako je suditi po raznovrsnosti vrsta koje ga naseljavaju. Broj bakterija i gljiva koje žive u ljudskom organizmu i na ljudskom telu ponekad prevazilazi broj ćelija u odnosu 10:1. Ukoliko u ovu proporciju dodamo i viruse, brojnost raste za red veličine. U ovako opisanoj ekološkoj zajednici, važe svi principi ekologije i evolucije zajednice. Pokazalo se da ne postoji deo ljudskog tela koji je sterilan i ne predstavlja savršeno stanište za neku vrstu. Sve navedeno je prihvatljivo kada su u pitanju korisni organizmi koji potpomažu funkcionisanju ljudskog tela. Problem nastaje kad se ovaj raznovrsni ekosistem susretne sa novim stanovnicima. Jedan takav problem je umalo doveo do neodržavanja olimpijskih igara ove godine. Continue Reading

Predsednik Barak Obama

KAKO POBEDITI BUDUĆNOST – U razgovoru sa Popular Science

Vodeći slobodni svet, predsednik Barak Obama je proveo poslednjih sedam godina dajući smernice nauci i tehnologiji u SAD. Inicijative i ciljevi koje je postavio u poljima čiste energije, svemira, medicine, obrazovanja, nanotehnologije i ostalog pomogli su direktnim istraživanjima, što ih je usmerilo u budućnost. Sa još jednom godinom koju će provesti u Ovalnom kabinetu, predsednik govori o tome šta je ostvario, šta je ostalo da se uradi (mnogo toga) i zašto je biti štreber jedan od najboljih načina da se služi svojoj zemlji. Continue Reading

Teleskop Milanković

“To je bila nova prilika da vidite i mališane koji po prvi put izgovaraju svoje „Vau!“ kada shvate šta posmatraju kroz teleskop.“Naša zemlja ima novi teleskop. Astronomska zajednica je zahvaljujući evropskom projektu BELISSIMA (BELgrade Initiative for Space Science, Instrumentation and Modeling in Astrophysics) dobila instrument sa kojim će moći da bude ravnopravna astronomima celog sveta.” Continue Reading

Hajde da pričamo o ljubavi u vremenu aplikacija

Ljudi su danas zauzeti. Kao rezultat toga, oni duže ostaju sami i sve više i više su vezani za svoje uređaje. Na neki način, tehnologija poboljšava ljudske interakcije.1 smart telefoni i laptopovi su promenili način na koji komuniciramo sa skoro svima: našim mamama, našom dadiljom, pa čak i našim najboljim prijateljima iz osnovne škole. 2 Oni su svakako promenili to sa kim imamo seks i sastanke.3
Aplikacije poput Tindera povezuju ljude koji se inače možda ne bi sreli.4 I one postaju sve efikasnije u tome.5 aplikacije koriguju naše izbore, 6 olakšavaju nam da nepoznate zamolimo da izađu sa nama, 7 i preuzimaju puno rizika (i preznojavanja) kod prvog sastanka.8 kada dođe do toga, ipak, onlajn upoznavanje funkcioniše po istim pravilima kao i upoznavanje u stvarnom životu i pati od istih ljudskih grešaka.9 Ali podaci pokazuju da funkcioniše.10 Što više novih aplikacija za upoznavanja bude preplavljivalo tržište, preduzetnici će sve više eksperimentisati sa novim algoritmima i funkcijama. Neke će propasti.11 Ali oni koji budu uspeli će nam pomoći da uspostavimo veze na nezamisliv način. Continue Reading

Poslednji borbeni pilot

NA PRAŠNJAVOM ASFALTU, oko 32 km od centra Feniksa, kapetan Džozef Stendžer stoji na vrelih 42 stepena, jedva oznojen. 32-godišnji borbeni pilot sa unazad začešljanom kosom, mirnih očiju i mišićavih podlaktica kakve viđate na filmskim plakatima, podjednako je zadivljujuć kao i impresivan komad leteće mašine F-35 Lightning II. U zelenom letačkom odelu, sa svojih nešto više od 6 stopa visine, Stendžer stoji skoro licem u nos ovog pretećeg mlaznjaka. Njegov posao je da shvati šta sve on može da uradi u borbi i da tome nauči stotine drugih borbenih pilota. Continue Reading

Kako napraviti kultnog robota

Ratovi zvezda: Buđenje sile se pojavio u bioskopima 18. decembra, ali je pre toga, već dobio novu zvezdu, BB-8 slatkog loptastog droida, koji je svoj debi imao u trejleru ovog leta. Umesto da se osloni na kompjutersku grafiku, direktor, Dž. Dž. Abrams dogovorio je sa timom za efekte stvorenja (CFX) da naprave stvarnog BB-8 u obliku pametno projektovanog rekvizita. Razgovarali smo sa Matom Dentonom, supervizorom za elektronski dizajn i razvoj i Džošom Lijem, višim Animatronic dizajnerom, o inspiraciji i radovima na najlegendarnijem naučno-fantastičnom robotu koji se pojavio poslednjih godina. Continue Reading

Protoheroji

Jednog dana roboti će možda doći da vas spašavaju. Ali pre toga moraju da nauče da hodaju.

U 2012. godini, DARPA je raspisala najambiciozniji robotički konkurs u istoriji. Da bi pokrenula razvoj robota spasilaca, mašina sposobnih da budu pomoć prilikom prirodnih ili veštačkih katastrofa, istraživačka agencija Pentagona postavila je niz izazova. Continue Reading

Velike ideje 2016: Imodžin Hip i hakovanje muzičke industrije

Muzičarka Imodžin Hip, dobitnica Gremi nagrade, već dugo koristi tehnologiju u komunikaciji sa fanovima. Sada želi da je iskoristi da radikalno promeni muzičku industriju. Hip je predvidela platformu, pod nazivom Mycelia, koja će koristiti blockchains – sistem koji podupire Bitcoin, da bi napravila transparentnu, decentralizovanu bazu podataka muzike. To će izbaciti posrednike i omogućiti umetnicima i njihovim fanovima direktno povezivanje. Continue Reading

Velike ideje 2016: Sijalice od kojih smo zdraviji

Verovatno ne postoji moćnija sila u prirodi od svetlosti. Ona utiče na sve, od naših ćelija do raspoloženja i metabolizma. Plave talasne dužine izazivaju da mozak proizvodi kortizol i održava nas budnim, dok crvene talasne dužine omogućavaju proizvodnju melatonina koji nam pomaže da spavamo. To je ciklus koji je nekada pratio sunce i mesec. Pronalazak sijalica (i pametnih telefona) ga je potpuno promenio. Inženjeri sada koriste sijalice da bi ga povratili. “Nauka nas je dovela do toga da shvatimo da je svetlost koju smo koristili poslednjih 100 godina, bila štetna po nas”, kaže Fred Maksik, osnivač firme koja se bavi proizvodnjom sijalica Lighting Science Group. Kada naši cirkardijalni ritmovi nisu pravilni, to povećava rizik od razvoja gojaznosti, depresije, pa čak i nastanka kancera. To ne mora da bude slučaj, Maksik kaže: “Mi smo sposobni da napravimo svetla koje imaju i druge svrhe osim da samo osvetljavaju naš svet.” Takve sijalice su počele da stižu u prodavnice. Prošle godine, Renton školski odbor u Vašingtonu, postao je prvi koji je instalirao podesivo LED svetlo. Ono se može podesiti od crvenih talasnih dužina, da smiri učenike posle odmora, do plavih, da poboljša koncentraciju u ispitnim danima. Sietl Marinersi su instalirali LED na svom stadionu, Safeco Field, tako da noćne utakmice više liče na dnevne; a Njujork Jenkis će slediti taj primer u 2016. Ove godine, NASA takođe planira da promeni sijalice na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde sunce zalazi na svakih 90 minuta, pa su zbog stalnog svetla astronauti hronično neispavani. Nove sijalice će suptilno prelaziti iz plavih talasnih dužina u toku radnog dana, u crvene kada bi posada morala da se odmara. LED sijalice kao što je Lighting Science-ova nova Genesis Light, koja će biti na tržištu u januaru, će uraditi istu stvar za vaše domove. “Bili smo u eri efikasnosti”, kaže Majkl Siminović, sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu, profesor dizajna svetla. “Sada ćemo videti šta možemo da uradimo sa tehnologijom koja zapravo čini nešto za nas?” REBEKA BOJL Continue Reading

Velike ideje 2016: Uspon supermaterijala

Inženjeri prebacuju materijale u potpuno novu dimenziju: u drugu dimenziju. Transformisanjem 3-D pramenova atoma u 2-D listove, istraživači su pronašli neverovatan neiskorišćeni potencijal u prividno običnim elementima. 2-D revolucija je počela pre više od jedne decenije otkrićem grafena, mrežicom atoma ugljenika povezanih kao žice u žičanoj ogradi. On je providan, ali preko 200 puta jači od čelika, skoro nepropustan i odličan provodnik. Pretvaranje grafena u praktične uređaje je bio izazov, ali timovi su do sada napravili nekoliko: računarske fleš memorije ultra gustine, detektor širokopojasnog zračenja i sredstvo za precizna medicinska snimanja. Drugi 2-D materijali se možda pokažu kao još impresivniji. Naučnici su počeli stvaranje analognih mreža silicijuma (siliken), fosfora (fosforen), germanijuma (germanen) i kalaja (stanen). Silikon i fosfor su posebno dobro prilagođeni pravljenju tranzistora atomskih razmera, koji bi mogli dovesti do veoma brze efikasne i fleksibilne elektronike. Cilj za 2016. je mešanje i slaganje ravnih materijala da bi iskombinovali svoje najbolje kvalitete. Tim iz Lorens Berkli Nacionalne Laboratorije je počeo sa pravljenjem 2-D listova koji funkcionišu kao laser, sa aplikacijama koje se kreću od kvantnog računarstva do, ironično, 3-D ekrana. KORI S. PAUEL Continue Reading

Velike ideje 2016: Mark Keli i život u svemiru

Kada astronaut Mark Keli kaže: “Ja sam proveo dosta vremena na Zemlji ,” to je relativna stvar. On je bio na Međunarodnoj svemirskoj stanici četiri puta u kratkim misijama. Njegov brat blizanac, Skot, uskoro će zaokružiti celu godinu u svemiru, i to je najduži ostanak bilo kog američkog astronaut do sada. Da bi razumeli kako život u svemiru utiče na ljude, naučnici istražuju u čemu se tela blizanaca sada razlikuju, a te informacije bi mogle uticati na budućnost dugoročnog istraživanja svemira. Continue Reading