Da li možemo sebi da verujemo?

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

rubin-vase-FbSvi mi se svakodnevno uzdamo u sposobnost naših mozgova za donošenje različitih odluka i iako često umeju da nas iznevere, većina nas ipak veruje da su oni racionalne mašine. Koliko je to zaista tačno?

Hajde da krenemo sa misaonim eskperimentom. Prvo, odgovorite na sledeće pitanje: “Da li je populacija Čilea veća ili manja od 70 miliona?” Odgovorili?

Dobro, a sada probajte da pretpostavite koliko zaista ljudi žive u Čileu.

Pre nego što otkrijemo odgovor na pitanje, želimo da istaknemo da ovako postavljen eksperiment ilustruje tzv. “Anchoring Effect” ili “Efekat usidrenja”, gde prvobitno data informacija utiče na kasniju procenu nezavisnu od same informacije. Spremni da proverite vašu pretpostavku?

Broj ljudi koji trenutno živi u Čileu je 18 miliona. Kolika je iznosila vaša procena? Vrlo verovatno mnogo više od toga.

1Van okvira laboratorije, ovaj efekat je takođe izražen u praksi kada, na primer, prilikom cenkanja osoba koja prva da ponudu, postavlja polaznu tačku za ostatak nadmetanja. Opšti savet bi , dakle, bio da kada god ste u poziciji da ponudite prvi, učinite tako. Ako kupujete, dajte smešno malu cifru, a ako prodajete, smešno veliku i zahvaljujući “efektu usidrenja” nalazite se u prednosti od starta.

Efekat usidrenja i mnoge druge greške u našem mišljenju (eng. cognitive bias) su tokom 70-ih godina prošlog veka prvi primetili Daniel Kaneman i Amos Tverski. Serijom eksperimenata koji su usledili oni su utemeljili relativno mladu granu psihlogije pod nazivom “Bihejvioralna ekonomija”. Ovo polje psihologije se bavi proučavanjem nesavršenosti ljudskog kapaciteta za donošenje racionalnih odluka pod uticajem različitih psihičkih, društevnih i emotivnih faktora, a danas ima višestruku primenu kako u savremenoj psihologiji, tako i u medicini, sociologiji, političkim naukama i tržišnoj ekonomiji.

3Ali šta nas navodi da slepo verujemo našim procenama bez preteranog preispitivanja pozadine svega? Kaneman je postulirao postojanje dva sistema pomoću kojih donosimo odluke nazivajući ih Sistem 1 i Sistem 2. Sistem 1 smatra evolutino starijim, bržim i neumorljivim. On predstavlja našu “intuiciju”, iracionalni deo našeg bića. Oslanja se na korišćenje heuristika, tj. mentalnih prečica pomoću kojih brzo dolazi do rešenja problema, ali je skloniji uvođenju sistemskih grešaka u našem mišljenju. Sa druge strane, Sistem 2 je specifičan za ljudsku vrstu i predstavlja analitički aspekt u donošenju naših odluka. On je spor, sistematičan, ali u isto vreme i lako zamorljiv jer se oslanja na našu radnu memoriju, koja je ograničenog kapaciteta. Takođe je poznat i kao “racionalan” sistem jer se oslanja na rigidine logičke standarde.

Sistem 1 je krivac za mnogobrojne greške u mišljenju, a mi ćemo u nastavku teksta navesti nekoliko primera koji se mogu lako prepoznati u svakodnevnom životu.

 

5Dunning-Kruger efekat – da li vam se ikada desilo da prateći teniski meč, igrač za koga navijate napravi neku grešku za koju ste sigurni da je vi ne biste napravili u istoj situaciji? Čestitamo, upravo ste postali žrtva Dunning-Kruger efekta. Efekta u kome su laici skloni precenjivanju svojih veština u odnosu na eksperte u toj oblasti, a sa druge strane, eksperti skloniji podcenjivanju svojih veština u odnosu na opštu populaciju. Ovaj efekat je prisutan u svim ljudskim delatnostima, od sporta, preko politike do ekonomije i niko nije imun na njega.

Zabluda uloženih troškova (Sunk Cost Fallacy) – Zabluda zbog koje više vrednujemo one objekte u koje smo više investirali, bez obzira na njihovu realnu vrednost. Na primer, imate stari računar u koji ste uložili dosta novca kroz popravke ili nove komponente. Iako je racionalniji izbor da sledeći novac uložite u kupovinu novog računara, vaš mozak vam govori da je pametnije nastaviti investiranje u stari jer ste već investirali toliko u njega. Ove investicije se odnose i na investicije vremena i emocija, te tako, što duže posedujemo nešto, to nam je teže da se rastanemo od toga. Ovo uključuje kako stari auto, tako i posao kojim nismo zadovoljni već duže vreme.

Kockarska zabluda (Gambler’s Fallacy) – Ovo je zabluda zbog koje verujemo da učestalost događaja u prošlosti utiče na buduće ishode za taj događaj kako bi se postigla neka vrsta “ravnoteže”. Ne, ako ste dobili crveno pet puta za redom na ruletu, to ne znači da je u sledećem pokušaju verovatnoća da izađe crno veća.

Iluzija učestalosti (Frequency Illusion ili Baader-Meinhof fenomen) – Predstavlja fenomen u kojem ljudi nakon što su nešto prvi put naučili ili primetili najednom počinju da primećuju to svuda. Na primer, ako ste tek kupili beli automobil, sada na ulici primećujete mnogo više belih automobila nego ranije.

Zabluda planiranja (Planning Fallacy) – Koliko često vam se desi da vam za neštotreba više vremena nego što ste planirali? Pravi odgovor je “uvek” ili “skoro uvek”. Zabluda planiranja se svodi na preterani optimizam u planiranju zadataka, gde u proceni vremena neophodnog za izvršenje određenog zadatka, precenjujemo svoju efikasnost u prošlosti i ne uključujemo iznenadne zastoje i usporenja u naša predviđanja. Kolokvijalno se navodi i kao Hofstadter-ov zakon koji glasi: “Uvek ti treba više vremena nego što očekuješ, čak i kada uzmeš u obzir Hofstadter-ov zakon”.

2Efekat mamca (Decoy Effect) – Ovaj efekat je često korišćen od strane različitih proizvođača, gde se kupac usmerava na jedan od dva realna izbora, dok se treći postavlja kao “mamac”.

Na primer, u ponudi imate dve flaše vina, jednu od 10$, a drugu od 30$, gde vam ona od 30$ na prvi pogled može delovati prilično skupo. Međutim, ako u ponudu uvrstimo i treću, skuplju, opciju od 50$, opcija od 30$ sada deluje mnogo povoljnije, iako se suštinski opcija jedan i opcija dva nisu promenile. Ovde se treća opcija ponaša kao “mamac” kako bi nas navela na kupovinu druge opcije (v. sliku).

Iluzija uticaja (Illusion of Control) – Usled ovog efekta, osobe su sklone da precenjuju sopstveni uticaj na događaje. Svima nam se ovo dešavalo, bilo da pred važan događaj imamo svoje “rituale”, ili da dok gledamo utakmicu na TV-u imamo osećaj da naše navijanje utiče na ishod meča.

Heuristika dostupnosti (Availability Heuristic) – U ovom slučaju pripisujemo veću verovatnoću događanja za one objekte koje lakše dovodimo u svoju svest. Dobar primer su upečatljivi događaji, kao što su tragični izveštaji o avionskim nesrećama na vestima, kada smo skloni da preuveličamo verovatnoću ovakvih dešavanja. Ovo ide toliko daleko, da ljudi često procenjuju letenje avionom kao opasnije od vožnje kolima, iako je rizik od smrti prilikom letenja nekoliko hiljada puta manji od onog prilikom vožnje kolima.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera grešaka u mišljenju sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Postavlja se pitanje, šta preduzeti povodom toga?

Za početak, dovoljno je biti svestan njih, mada ne treba potpasti pod uticaj “Slepe mrlje za greške u mišljenju” (Bias Blind Spot), gde lakše prepoznajemo greške u mišljenju kod drugih nego kod sebe. Internet takođe obiluje člancima i forumima u okviru kojih pojedinci pomažu jedni drugima da prevaziđu ove poteškoće, a Kanemanova knjiga “Misliti brzo i polako” (Thinking Fast and Slow, 2011) je odlično početno štivo.

Svakako, ovo je tema koja zavređuje pažnju svakog pojedinca u savremenom potrošačkom društvu, jer nam znanja iz ove oblasti olakšavaju filtriranje pravih signala u moru dezinformacija.

Danas je više nego ikad važno naučiti da prepoznamo kada sami iskrivljujemo stvarnost, a kada je iskrivljuju za nas.

Piše: Nebojša Skorupan

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •