Dizajniranje robota za komšiluk

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Robot-za-komsilukKada je NASA-in rover Sojourner sleteo na Mars 1997. godine, Sintija Brizel se  seća da je razmišljala, “Možemo da pošaljemo robote u svemir, ali još uvek nemamo one koji mogu da ‘žive’ pored nas.” Šta ćemo da uradimo po tom pitanju? Krenula je u potragu za odgovorom i u tom procesu, postala pionir na polju socijalne robotike. Ovog proleća, Brizel će početi da isporučuje Jibo, prvog robota družbenika za po kući na svetu, koji je vrhunac njenog 18 -godišnjeg napora. Brizel je nedavno razgovarala sa Popular Science o tome kako će roboti postati članovi porodice, čuvati kuću i čitati nam priče pred spavanje.

Kako ste ušli u robotiku?
Prvi put sam zaista postala svesna robota kada sam gledala Ratove zvezda. Imala sam 10 godina i bila sam u bioskopu. Zapamtila sam trenutak kada sam videla R2-D2 i C3PO, to je bila ljubav na prvi pogled.

Čini am nse da bi roboti družbenici do sada već trebalo da budu uz nas.
Do skora, robotičari se nisu fokusirali na pravljenje robota za ljude koji nisu u svetu tehnike. To je otprilike kao kada je računarska industrija pravila zaista velike, skupe kompjutere koje su samo stručnjaci mogli da koriste. Na kraju, ljudi su počeli da razmišljaju o tome da računar treba da bude u svakom domu, tako da svako može da ga koristi. To je isti izazov, pravljenje robota kojim svako može da upravlja.

Kako ste krenuli sa rešavanjem tog problema?
U cilju kreiranja robota koji će da ispunjava očekivanja ljudi, moramo da razumemo kako ljudi reaguju u interakciji sa novom tehnologijom. Saznali smo da naši mozgovi instinktivno vide robote kao stvorenja. Sada istražujemo kako ljudi stupaju u interakciju sa autonomnim robotima. To je socijalna robotika – polje u kome sam napravila pionirske korake.
Koliko se Jibo razlikuje od drugih robota?
Danas su robotičarski proizvodi dizajnirani da rade samo jednu stvar. Na primer, kada kupujete Roomba, to je usisivač i to je sve što on radi. Mi smo pozicionirali Jibo-a kao svestranog pomagača, koji će pomagati sa toplinom smislene interakcije.

Šta tačno on može da radi?
Jibo je platforma. Razvojni timovi mogu da naprave aplikacije koristeći neku od Jibo-vih funkcija, uključujući softver za prepoznavanje glasa, kamere i ekran osetljiv na dodir. Tako Jibo može biti fotograf, može da pomogne u obezbeđenju kuće, može da čita priče vašoj deci, može biti drug za učenje vašoj deci, može da vam pomaže da se držite programa vežbanja.

Zašto je to tek sada moguće?
Zbog mobilnih uređaja: brzina procesora, brzina mreže, baterije, ekran, i slične tehnologije, čije mogućnosti nastavljaju da rastu, dok im cena pada. Uz to, stvari kao prepoznavanje govora, klaud usluge i mašinsko učenje, takođe sazrevaju. To su sve delovi u kreiranju sofisticiranog društvenog robota.

Da li nam je stvarno neophodno još gedžeta?
Jibo je zajedničko iskustvo. Jibo može da me gleda i razgovara sa mnom i da gleda moju decu i razgovara sa njima. Mi zajedno možemo koristiti Jibo. Ne moramo da se osećamo kao da se još nešto takmiči za našu fokusiranu pažnju, na način na koji to radi telefonski ekran. Možemo imati grupnu dinamiku, a da smo i dalje povezani sa ljudima oko sebe. Ne odbacuje ljude od sebe, na način na koji naši sadašnji uređaji to rade. To je veoma drugačije iskustvo.

Da li vidite Jibo u svakoj kući?
Da, naravno to je cilj. Na isti način na koji je, unazad, cilj svake PC firme bio da stavi računar na svaki sto, naš cilj je da stavimo društvenog robota u svaki dom. I mislim da će na način na koji su naši smart telefoni i laptopovi već sveprisutni, društveni roboti uskoro biti isto tako neizbežni.

“Jibo je zajedničko iskustvo. Može da gleda mene i moju decu. Mi zajedno možemo da ga koristimo. On se ne bori za našu pažnju.”

Tekst: LINDZI KRATOHVIL

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •