Internet atlas

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

networktopology-in-engŠta se dešava iza trepćućih lampica našeg kućnog rutera? Većina ljudi internet diživljava kao apstraktan prostor neograničenih mogućnosti, ali je on ipak u osnovi skup hardvera, miliona servera, rutera, kablova i raznih drugih uređaja.

SHARE Fondacija je u svom istraživanju, identifikujući i prateći putanje (tracerouting) 300.000 IP adresa i 30 internet provajdera (ISP) u Srbiji, izradila mapu od preko 4.500 glavnih linkova i servera koji čine srž nacionalne internet infrastrukture. Ovom mapom topologije mreže identifikovani su njeni glavni akteri – kompanije (internet servis provajderi) koje drže i kontrolišu infrastrukturu, imaju mogućnost pristupa, zadržavanja, analize ili prodaje metapodataka korisnika, zatim njihove tačke međusobnog spajanja, nacionalne Internet izlazne tačke, i stepen centralizovanosti infrastrukture na državnom nivou, kao i na nivou pojedinačnog ISP-a.

 

Međutim, nije pitanje samo kuda se kreću naši podaci unutar zemlje već i kuda idu kada napuste njene granice. SHARE je zato sproveo i širu analizu putanja podataka do 100 najposećenijih sajtova korisnika interneta u Srbiji, prema kompaniji Alexa (Amazon) koja se bavi internet analitikom. Korišćen je Nmap za trejsrutovanje opsega IP adresa, Python skriptu i Gephi platforma za vizualizaciju. Detaljnija metodologija i rezultati istraživanja su objavljeni pod CC licencom i dostupni svim zainteresovanim na stranici labs.rs.

Pre nego što uronimo dublje u uzbudljiv život internet paketa, prođimo vrlo kratko kroz osnove funkcionisanja interneta.

Internet koji mi danas poznajemo se zasniva na razmeni internet paketa, što znači da sve što mi radimo, sve poruke koje šaljemo se razbijaju na male komade informacija tj. pakete koji odlaze na određenu destinaciju i na njoj se ponovo spajaju.

Svaki uređaj povezan na mrežu ima svoju IP adresu, a kako je veoma mali broj uređaja direktno međusobno povezano, internet paket će proći kroz neku rutu sačinjenu od skupa IP adresa različitih mrežnih uređaja da bi stigao od svog izvora do odredišta.

Putešestvije jednog internet paketa iz Srbije je uzbudljivije nego što bi se očekivalo. Evo i kako.

Život i priključenija internet paketa

Jednog novosadskog sunčanog jutra u 7:45:03 rođen je internet paketić, težak svega 60 bajtova, ali sa već jasno definisanom životnom misijom – da stigne do mesta zvanog 173.252.120.6.

datacentarPutovanje započinje skokom u kućni ruter. Preko tavana, kroz priključak gde se sreću svi kablovi iz zgrade, skače na ulicu pa u podzemni kabl koji ga vodi do glavnog gradskog rutera u Novom Sadu. Brzinom od 30.600.000 km/h, on juri za 10ms do Beograda, u zgradu SBB TeleParka.

Poletan, nakon nekoliko skokova unutar zgrade napušta zemlju kroz tunel i putuje u pravcu Frankfurta, veoma popularne destinacije za mlade internet pakete iz Srbije. Skoro 50% njih u nekom trenutku života prođe kroz DeCIX, najveću tačku razmene na internetu (IXP) na svetu, sa protokom od prosečno 2523 gigabita po sekundi.

Naš paket produžava put Dablina u Irskoj, prolazeći kroz Telesiti grupov (TelecityGroup) nosač – neutralni centar za podatke, specijalizovan za aplikacije i sadržaje sa velikim protokom (bandwidth intensive applications) i internet hosting, a odatle stiže na Skjudžek Farmu u zapadnom Kornvolu u Engleskoj.

Skjudžek farma je 70-ih bila omiljeno sastajalište zaljubljenika u surfovanje, ali je 1986. zatvorena da bi zatim postala poznata po drugoj vrsti surfovanja, specifičnom veb surfovanju tj. verziji veb voajerizma i masovnog prikupljanja i skladištenja podataka.

Godine 2014. je otkriveno da na ovom mestu Vladin komunikacioni štab presreće i kopira podatke u GCHQ (Government Communications Headquarters) u Bjudu. Postoji pretpostavka da 25% ukupnog internet saobraćaja prolazi kroz ovu tačku.

Odavde naš paket pravi skretanje ka Vidmut zalivu, dolaznoj tački za neke od najvećih i najopterećenijih prekoatlantskih optičkih kablova, stubova današnjeg interneta koji povezuju Evropu i SAD.

Uskače u vodu i priključuje se tokovima podataka koji putuju brzinom svetlosti po okeanskom dnu, sve do Long Ajlenda, a odatle putuje južno, ka bivšoj internet prestonici – Ešburnu u Virdžiniji, 50km severo-zapadno od Vašingtona.

U početku je kičmu interneta održavala i njom upravljala vlast SAD-a kroz Nacionalnu fondaciju za nauku, a koristili su je akademske i naučne zajednice i institucije. Njihova inicijativa za superkompjuting je pokrenuta 1984. sa idejom da se kompjuteri visokih performansi učine dostupnim istraživačima širom SAD-a i 1986. ova 56 kbit/s infrastruktura je zaista povezivala naučne centre u Americi. Ali prema NSFNET (The National Science Foundation Network) uslovima korišćenja, rastućem broju komercijalnih internet provajdera je bila zabranjena upotreba ove infrastrukture. Početkom 90-ih, komercijalni internet provajderi su uspeli da nađu način da se međusobno povežu i razmenjuju saobraćaj preko svoje privatne infrastrukture. Jedna od prvih neutralnih fizičkih lokacija na kojoj će se mreže spojiti je bio upravo Ešburn, a gradska zona razmene (MAE) stvorena 1992, brzo je postala jedna od najvećih raskrsnica u istoriji interneta.

Naš internet paket odlazi dalje, 700 km jugozapadno, do svoje konačne destinacije – Forist Sitija u Severnoj Karolini, grada sa svega 7.500 stanovnika, ali i stotinama miliona korisničkih profila.

Dva masivna siva objekta od 28.000 kvadratnih metara, napunjenih sa 25.000 servera koji rade u potpunom mraku, sa svetlima koja se pale samo kada senzori detektuju kretanje, čine najveću svetsku bazu ličnih, privatnih i javnih podataka, intimnih četova, misli i emocija.

Ovde se putovanje završava. Za samo jednu sekundu, naš internet paket je proputovao 9.000 km, prolazeći brojne granice, prebacujući se sa jednog internet provajdera na drugi, koji rade pod različitim pravnim regulativama i komercijalnim interesima, skačući sa jedne internet raskrsnice na drugu i ostavljajući trag svog postojanja na svakoj tački puta.

Njegova životna misija bila je jednostavna: dopremi informaciju do facebook.com da je korisnik iz Srbije ukucao www.facebook.com u svoj pretraživač. Sada kada je stigao, uzrokovao je rođenje novih paketa i poslao ih na put suprotnom smeru, od Fejsbuk data centra do korisnikovog kompjutera, što će sve proizvesti da se Fejsbuk stranica otvori u deliću sekunde.

Ovde, u hladnoj sobi data centra, naš internet paket biće skladišten zajedno sa milijardu drugih paketa i čekaće da bude predmet analize nekih algoritama. Međutim, isto to će čekati i svi njegovi klonovi koji su napravljeni usput i skladišteni u nekim drugim data centrima, serverima za zadržavanje podataka internet provajdera, u različitim zemljama i od strane različitih državnih agencija ili privatnih kompanija.

Trackers-Google-02-01Ovaj internet paket je sada deo našeg digitalnog otiska koji je bez našeg znanja prikupljan i eksploatisan.

Digitalni otisci mogu sadržati više različitih informacija: našu IP adresu, veb sajtove koje posećujemo, vreme i trajanje posete, tip opreme koju koristimo, naše pretrage, našu lokaciju, godine, pol, seksualne preferencije, knjige koje kupujemo i još dosta informacija, u zavisnosti od usluge koju koristimo.

Sve ove informacije povezane mogu nas u oku jednog algoritma obeležiti kao potencijalnog teroristu ili nas razlikovati od njega. Sa druge strane, one će omogućiti i profilisanje nas kao korisnika radi što kvalitetnijeg marketinškog targetiranja.

Sledeći put kada se zapitate „Kako to da Gugl i Fejsbuk vrede stotine milijardi dolara iako pružaju besplatne usluge?” setite se samo da je procenjena vrednost podataka EU građana 2011. bila 315 milijardi evra i da ima potencijal da raste do 1 bilion evra godišnje do 2020. godine.

 

Kuda idu naši podaci?

 

Kako je SHARE Lab povezan na internet preko SBB-a, rezultati ovog istraživanja su bazirani na njihovoj mreži. Zanimljivo je da svi podaci putuju u SBB TelePark, server u Beogradu, i da sav saobraćaj do lokalnih veb sajtova ide kroz jednu tačku. Odatle putanja dalje vodi ka različitim susedskim ruterima (peering routers) ili do čvorišta za razmenu Internet saobraćaja – Serbian Open Exchange (SOX). Postojanje većeg broja ovakvih čvorištva bi omogućilo lokalniju razmenu podataka, čime bi se izbegla centralizacija protoka i razmene internet sadrzaja u Beogradu.

Kao i u primeru našeg paketa iz priče, 63% internet paketa napušta zemlju i to kroz samo nekoliko izlaznih tačaka. One vode uglavnom ka Budimpešti (25), Beču (25) i Pragu (15), da bi podaci odatle najčešće bili sprovedeni ka Nemačkoj, Holandiji, Britaniji ili Švajcarskoj.

Najveći tranzitni port podataka je Frankfurt, sa DeCIX – najvećom tačkom internet razmene na svetu, gde se 600 ISP-eva iz preko 60 zemalja susreće i spaja. Na istočnoj obali SAD-a najznačajnija tačka je Ešburn u Severnoj Virdžiniji koja je strateški komunikacioni centar za istočne zemlje SAD-a.

Što se tiče hostinga, od 100 sajtova iz uzorka samo 27 je zapravo hostovano u Srbiji. Najveći udeo sajtova hostovanih u Evropi situiranio je u Amsterdamu, koji i na internetu ima ulicu crvenih fenjera – više od polovine tih 11 sajtova je u vezi sa pornografijom. Takođe, hosting Amerike je dominantniji u odnosu na EU i Srbiju, i to 36% SAD, 27% EU, 27% RS.

Tačke krajnjih odredišta paketa iz Srbije najgušće su koncentrisane u okolini San Franciska i Silicijumske doline, mada ne možemo biti sigurni u to da li su ovo zaista krajnja odredišta ili samo maska. Nalazi drugih SHARE-ovih istraživanja ukazuju na to da su tačne lokacije koncentrisane u Severnoj Virdžiniji, gde se nalaze veliki data centri Gugla, Fejsbuka i Amazona.

Ispostavilo se da internet koji koristimo zapravo i nije tako slobodan i decentralizovan, kakvim ga mi zamišljamo. SHARE-ov uzorak pokazuje da se njegova struktura sastoji od glavnih lokacija za tranzit i hostovanje podataka, od prestonica protoka podataka u svega 13 zemalja, a to je daleko od prvobitno zamišljene decentralizovane „mesh” mreže.

Piše: Tamara Pavlović

 

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •