Kako naučnici uče da oblikuju našu memoriju?

brain small
Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Eksplozije bombi, zlostavljanje u detinjstvu, automobilske nesreće – sačinjavaju sećanja koja mogu da nas oblikuju (i oštete) za ceo život. Sada je nekoliko studija pokazalo da smo na ivici mogućnosti brisanja, pa čak i ponovnog pisanja sećanja. 

Mozak

Već decenijama je poznato da su sećanja nepouzdana. Ona su posebno podložna prilagođavanju u momentu aktivnog podsećanja, jer se u tom trenutku izvlače iz stabilnog molekularnog stanja. Prošlog proleća, naučnici su objavili studiju izvedenu na Univerzitetu u Vašingtonu u kojoj odrasli volonteri popunjavaju istraživanje o svojim navikama u vezi sa jelom i pićem pre šesnaeste godine. Nedelju dana kasnije, dobili su lažne personalizovane analize odgovora koje su dali, kao na primer da im je pozlilo od ruma ili votke kao tinejdžerima. Jedan od pet ispitanika ne samo da nije primetio laž, nego se i podsetio lažnih sećanja o tome i ocenio piće kao manje poželjno u odnosu na raniji odgovor.

Nekoliko studija je pronašlo hemijska jedinjenja koja mogu da se koriste da potčine ili čak obrišu sećanja kod miševa (a možda jednog dana i kod ljudi). U junu 2014 godine, istraživanje na čijem čelu je bio istraživač sa Univerziteta Emori je pokazalo da SR-8993, lek koji deluje na opioidne receptore u mozgu, sprečava formiranje strašnih sećanja. Istraživači bi privezali miševe za drvenu tablu na dva sata – što je stresno iskustvo koje im kasnije pojačava osećaj straha sličnog PTSP-u. Ali kod miševa, kojima je dat SR-8993 pre ili posle stresnog događaja, uočeno je da je manje verovatno da će se ponašati na ovaj način.

 

 Tekst: Za Popular Science Virdžinija Hjuz
  FOTO:  pixabay.com
Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •