Klima i mi

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSDa li ste znali da se tokom jednog dana pošalje toliko spam poruka emailom, koje emituju toliko ugljen-dioksida koliko i automobil koji bi prešao razdaljinu Sunce-Zemlja?
Da li ste znali da se tokom jednog dana pošalje toliko spam poruka emailom, koje emituju toliko ugljen-dioksida koliko i automobil koji bi prešao razdaljinu Sunce-Zemlja?
Dakle, emitujemo toliko gasa koji utiče na efekat staklene bašte, i povećanje prosečne temperature na našoj planeti samo postupanjem koje i sami smatramo suvišnim i nepotrebnim. Kako li je tek sa ostalim ljudskim (ne)činjenjem?
Klimatske promene su sada već tema koja brine celokupno stanovništvo. Više to nije samo naučni ili diplomatski problem – to je problem svih nas. Sada više ne sumnjamo u to da antropogenim aktivnostima očigledno utičemo na klimu na našoj planeti.
O ovome je govorila i ambasadorka Republike Francuske u Srbiji gospođa Kristin Moro otvarajući skup o klimatskim promenama u Istraživačkoj stanici Petnica. Ona je tom prilikom podsetila na posledice koje naša i njena zemlja već osećaju zbog klimatskih promena – oluje, poplave, požari… Njene nade su sada usmerene na diplomatski dogovor koji bi mogao da se postigne u novembru mesecu na UN konferenciji u Parizu.
Ono što je u vezi sa klimatskim promenama važno razumeti jeste da one donose povećan broj ekstremnih meteoroloških događaja. Nije prosečna temperatura planete ono što direktno utiče na pojedinca, već efekti  povećanja temperature.
Ovaj petnički seminar je bio zanimljiv i zbog toga što je to bila prilika da se podsetimo značaja naše meteorologije na svetskom nivou. Razgovarajući sa međunarodnim stručnjacima u direktnom uključenju iz Svetske meteorološke organizacije u Ženevi dotakli smo se i Beogradske škole modelovanja atmosferskih i klimatskih pojava.
Krajem osamdesetih godina Beograd je dao sjajne meteorologe koji su osmilili kompjuterski model atmosfere koji su kasnije usavršavali u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji je i danas vrlo cenjen i korišćen.
U ovom broju Popular Science Srbija bavićemo se još i uticajem Sunca na klimu na Zemlji. Tim povodom imamo još jednu domaću naslovnu stranu sa fotografijom Aurore Borealis snimljenom sa severa Evrope.
Ljubitelje astronomije detaljnije, ovoga puta, uvodimo u svet radio astronomije. Pokušavamo da čitaocima predstavimo kako kosmos izgleda gledan radio teleskopima. Zbog toga je tu i poklon poster sa zanimljivom kompozicijiom radio teleskopa u Australiji i Meseca i planeta.
Predstavljamo najbolja otkrića godine, i pišemo o tome kako postati brilijantan pronalazač. Prenosimo i tekst o pametnim kućama.
U poslednje vreme se sve više piše o tome da insekti mogu da budu rešenje za ishranu velikog broja stanovnika na našoj planeti. Donosimo tekst o usponu neverovatnih (i jestivih) insekata.
Odličan tekst o Džordžu Čerču, profesoru sa Harvarda, govori o genetički modifikovanim organizmima, i predstavlja ovu temu bez predrasuda. Zanimljivom igrom reči na engleskom jeziku aludirajući na sličnost prezimena ovog naučnika i crkve, tekst daje sveobuhvatan odgovor na skoro sva pitanja o GMO.
Obeležavajući svoju godišnjicu Institut za fiziku u Zemunu je dodelio nagradu i dr Milovanu Šuvakovu za doprinos proučavanju problema tri tela. Tim povodom pišemo upravo o tome šta su Šuvakov i kolege novo postigle u rešavanju ovog vekovnog problema.
Domaći autori su se potrudili i da nam predstave biološke kompjutere, i da nam, na primer, objasne da je kapacitet skladištenja informacija u 1 gramu DNK uporediv sa 455 egzabajta računarske memorije.
„Citizen science“ je fraza kojom se objašnjavaju veliki naučni projekti koji zahtevaju uključivanje velikog broja volontera koji obavljaju male segmente posla preko svojih računara. U ovim projektima ima posla i za astronome amatere, i za biologe, i za genetičare… Za sve koji vole nauku. Tekstom o ovom globalnom fenomenu dajemo podstrek svima da se naukom bave.
Vreme u kojem živimo nudi mnoštvo mogućnosti da i sami damo doprinos nauci, a da ne moraju svi biti naučnici. Mnogo je važnije, međutim, da postanemo svesni našeg uticaja na okolinu i klimu, i da probamo da menjamo svoje navike kako bismo nešto dobro učinili.

glavni i odgovorni urednik

Nikola Božić

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •