Kviz – Koliko ste pod stresom?

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

stres-kviz1Plašite se igala? Uzmite olovku. Pored vađenja krvi radi provere markera stresa, naučnici smišljaju kvizove da bi otkrili da li osećate štetni stres. Ovaj kviz je preuzet iz Percepirane skale stresa po Šeldonu Koenu, psihoneuroimunologu na Univerzitetu Karnegi Melon.

 

 

 

Tokom prošlog meseca, koliko često ste:

1. Osetili uznemirenost zbog nečeg neočekivanog?

Nikada: 0 bodova

2. Osetili da niste u stanju da kontrolišete važne stvari u vašem životu?

Skoro nikada: 1 bod

3. Osetili nervozno ili pod stresom?

Ponekada: 2 boda

4. Osetili ljutnju jer niste mogli da kontrolišete stvari koje su se desile?

Relativno često: 3 boda

5. Osetili da imate toliko problema koje ne možete prevazići?

Relativno često: 4 boda

6. Osetili da niste u stanju da se nosite sa svojim obavezama?

Nikada: 4 boda

7. Osetili samopouzdanje da možete rešavati lične probleme?

Skoro nikada: 3 boda

8. Osetili da se situacija odvija kako vam odgovara?

Ponekada: 2 boda

9. Osetili u stanju da kontrolišete iritacije u vašem životu?

Relativno često: 1 bod

10. Osetili da ste upravljali nečim?

Relativno često: 0 bodova

Saberite bodove:

Rezultati od 13 se smatraju prosečnim; Rezultati od 20 ili više se smatraju visokim stresom.

 

stres-kviz2“MI SE PROTIV STRESA BORIMO UGLAVNOM PRIPREMOM. LOŠ DAN JE KADA VAM SE ROBOTIZOVANA RUKE ZAMRZNE TOKOM ŠETNJE PO SVEMIRU BAŠ NA KRAJU POSLA, ALI ZNATE KAKO DA SE NOSITE SA TIME, JER STE UVEŽBALI NA TRENINGU.”—Majkl Barat, NASA astronaut i specijalista svemirske medicine.

 

 

 

Strategije za bolje upravljanje stresom

Malo stresa može biti dobro, ali je važno držati ga pod kontrolom. Ovih šest strategija će vam pomoći da povratite Zen.

UZVRATITE

Neki ljudi su prirodno otporni, ali je to takođe veština koja se uči. Inokulacija stresa postepeno izlaže ljude stresnim situacijama, tako da razvijaju mirnije reakcije. Elizabet Stenli, stručnjak za studije bezbednosti sa Džordžtaun Univerziteta, koristi ovu obuku da pomogne vojnicima da se pripreme za visoko stresne misije. A studija sa Islamskog Azad Univerziteta u Iranu iz 2014. Ukazuje da tehnika može da pomogne i civilima.

KAŽITE OM

Zvuči kao kliše, ali skoncentrisana meditacija, vežbe disanja i introspektivni zadaci kao što su baštovanstvo ili trčanje snižavaju nivo stresa, kaže Stiv Hikman, klinički psiholog na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. Ove metode zapravo mogu izazvati fizičke promene : Studija sa Ohajo državnog koledža medicine iz 2014. ukazuje na to da žene koje su preživele rak dojke i koje praktikuju jogu, imaju niži nivo citokina koji su povezani sa stresom.

POKRENITE SE

Upitajte svog lekara za savet i neminovno ćete čuti da bi trebalo da posetite teretanu. “I aerobne i neaerobne vežbe kako se pokazalo, smanjuju stres,” kaže Džejms Blumental, psiholog na Univerzitetu Djuk. To takođe može da pomogne u lečenju nekih slučajeva kliničke depresije. Studija istraživača sa Univerziteta Prinston iz 2013.ukazuje na to da, barem kod miševa, blokovi vežbi uzvraćaju na stres u hipokampusu.

UZMITE PILULU

Nema leka koji potpuno blokira stres – ne bismo ni želeli da ga ima. Ali postoje tretmani za teške poremećaje vezane za stres, uključujući lekove koji sprečavaju hemikalije u mozgu kod pacijenata sa depresijom i za smirenje koje smanjuju anksioznost. I kliničko ispitivanje na inhibitor holinesteraze, hemikalije koje mogu učiniti mozak plastičnijim da bi tako bio u stanju da nauči da se bolje izbori sa stresom, je u toku na Univerzitetu Harvard .

SOCIJALIZUJTE SE

Porodica i prijatelji pomažu kod ublažavanja negativnih efekata doživljenih sukoba, kaže Šeldon Koen, psihoneuroimunolog na Univerzitetu Karnegi Melon koji proučava kako društvene mreže ublažavaju stres. U 2014, Koen i kolege objavili su istraživanje koje pokazuje da zdravi odrasli sa jakom socijalnom podrškom, ljudi koji se često grle, imaju manje šanse da podlegnu običnoj prehladi.

ODŠETAJTE

Nije dobra ideja izbegavati probleme, ali kod stresa, kratka pauza može pomoći. Studija sa Univerziteta u Torontu iz 2013, pokazala je da su ispitanici, koji su u godinama za pohađanje koledža, a koji namerno preusmeravaju pažnju od pritiska sa posla, iz škole i iz porodice, bili veštiji u suočavanju sa stresom, u poređenju sa onima koji su se pretvarali da će stres jednostavno nestati sam od sebe.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •