Nanovlakna koja sama rastu

nanovlakna
Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Stručnjaci sa Carnegie Mellon Univerziteta primenjuju novi metod za dobijanje proteinskih, odnosno polimerskih nanovlakana. Ovakva nanovlakna po strukturi podsećaju na strukture koje čine žive ćelije.

nanovlakna

Sintetisanje nanovlakana ovog tipa  nije proces koji teče sam od sebe u prirodi. Tim stručnjaka sa Carnegie Mellon Univerziteta modifikuje molekule proteina, odnosno e dodaje im takozvane fleksibilne linkere koji služe za povezivanje proteinskih lanaca. Takvi molekuli se ponašaju kao nosioci na koje se mogu dodavati različite molekulske kompozicije kao što su određeni lekovi i slično.

Nosioci su modifikovani proteini GFP (green fluorescent protein) tipa. U opštem slučaju GFP molekuli se ne nadovezuju spontano jedni na druge. Ovaj proces se dešava tek kada se dodaju takozvani PEO linkeri. Tada proces kreće sam od sebe i formiraju se dugačka nanovlakna. Međutim, ono što je još važnije i interesantnije jeste da kada se ovakve strukture razbiju (naprimer zvučnim talasima) nakon nekog vremena spontano kreće proces ponovnog sastavljanja. Takve nanostrukture se mogu koristiti u rekonstrukciji tkiva, primeni terapije u medicini, snimanju i mnogim drugim, kako medicinskim, tako i industrijskim granama.

 

 Tekst: Popular Science
  FOTO: By Apophenic (Own work) [Public domain], via Wikimedia Commons
Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •