Nauka o stresu

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

STRES-FB2SVI GA IMAJU. EVO KAKO ON FUNKCIONIŠE I KAKO DA GA POBEDITE

Pod stresom. Pod pritiskom. Iscrpljeni. Skloni smo da mislimo o stresu kao o lošoj stvari – što i može biti. Traumatična iskustva u ranom detinjstvu mogu uništiti mentalno zdravlje kasnije u životu, a hronični stres je povezan sa bolestima kao što su rak i dijabetes. Ali stres može biti dobar. On nam pomaže da se krećemo kroz nepredvidivi svet i da odredimo da li su nova iskustva dobra, loša, ili opasna. To nas takođe priprema da odgovorimo na slične situacije u budućnosti. Ključna stvar kod stresa je da se pogodi zdrava ravnoteža, dozirati ga dovoljno u pravim trenucima, ali ne previše sve u svemu. Ako vam izgleda da vas taj savet čini napetim, udahnite duboko: nauka može da pomogne.

“STRES U NAJŠIREM SMISLU JE REČ KOJOM OPISUJEMO ISKUSTVA U NAŠEM SVAKODNEVNOM ŽIVOTU, DAJEMO IM TUMAČENJA I NAČINE NA KOJE SMO REAGOVALI NA NJIH.” —Brus Mekjuen, neurolog, Rokefeler Univerzitet

TAJ OSEĆAJ PANIKE-Život je pun stresnih situacija. Bez obzira da li ste iskoračili ispred bicikle u pokretu, ili vas bombarduju pitanjima na razgovoru za posao, evo lančane reakcije koju to izaziva

1 ALARMNI SIGNAL- Kada čujete, vidite, ili na drugi način opazite pretnju, nervni signali utiskuju poruku u vaš mozak.

2 OKIDAČ U MOZGU-Signali dolaze do amigdale, regije mozga koja pomaže u odlučivanju i regulisanju emocija. Amigdala zauzvrat upozorava hipotalamus, koji kontroliše proizvodnju hormona.

3 KASKADA HORMONA-Brzo delujući deo nervnog sistema oslobađa adrenalin. U međuvremenu, hipotalamus proizvodi hormon koji oslobađa kortikotropin, što inicira sekvencu koja završava proizvodnjom hormona stresa, kortizola.

4 NOSIOCI PORUKA-kortizol, epinefrin (a.k.a. adrenaline), i druge hemikalije ulaze u krvotok i putuju kroz telo.

5 MASTER KLJUČ-Skoro sve ćelije, u svim organima i tkivima, su prepune proteina koji se zovu glukokortikoidni receptori. Kortizol se uklapa u njih kao ključ u bravu.

6 ODGOVOR-Kortizol povećava nivo šećera u krvi. Epinefrin ubrzava rad srca, povećavajući protok kiseonika u velikim mišićima. pripremajući vas za borbu ili beg.

I DARVIN SE PREZNOJAVAO

Stres postoji jer nam daje evolutivnu prednost, na primer, on je omogućavao našim ranim precima da izbegavaju gladne predatore. Današnja verzija oblikovana je prirodnom selekcijom; genetičke varijacije preuzete od pojedinca sa prednostima, prenose se na buduće generacije. Ali moderna vremena donose nove pritiske, delom zbog toga što društvo postaje sve kompleksnije. “Svako od nas je član različitih društvenih grupa i svaka od njih ima različita očekivanja od nas”, kaže Randolf Nesi, lekar i evolucioni biolog sa Univerziteta Arizona. “Svi oni žele više našeg vremena nego što mi zapravo možemo da pružimo.” To ne znači da smo više stresirani nego rani ljudi. “Neron je mislio da je rimski period bio stresan”, kaže Nesi. Naš uglavnom obuhvata pokušaje analiziranja podešavanja privatnosti na Facebook-u.

STRES2KO JE POD STRESOM?

Uglavnom svi, ali žene mnogo vise nego muškaraci i nezaposleni više nego penzioneri. To su podaci iz studije para istraživača sa Univerziteta Karnegi Melon, koji su pitali Amerikance koliko je nepredvidivih i nekontrolisanih uzroka stresa u njihovim životima. Uporedili su svoje rezultate iz 2009. sa sličnim istraživanjem napravljenim skoro tri decenije ranije. Demografski variraju, ali trend je jasan : pod stresom smo sada više nego što smo tada bili. KETI PIK

NAPETI STE? – NISTE JEDINI:

37 Procenata odraslih Amerikanaca koji osećaju da su pod previše stresa

24 Procenata američkih žena koje prijavljuju ekstremni stres, u poređenju sa 17 odsto muškaraca

71 Procenat odraslih Amerikanaca koji kažu da je novac glavni izvor stresa

Ljudi u zapadnim i južnim državama SAD prijavljuju više stresa od onih na srednjem zapadu i Istočnoj obali.

IMENUJTE TU NAPETOST:

AKUTNI STRES (kratkotrajno)-Neposredna pretnja izaziva reakciju bori se ili beži. Pored toga što preplavi krvotok hormonima, telo oslobađa male proteine zvane citokini, koji pomažu u regulisanju imunog odgovora. Dok Firdas Dabar, neuroimunolog sa Univerziteta Stanford, nije počeo da proučava njegove efekte 1990., naučnici nisu razumeli da akutni stres može zapravo da ojača imunološki sistem, poboljšavajući vaše zdravlje.

HRONIČNI STRES (dugotrajno)-Svakodnevne neugodnosti kao što su gužva u saobraćaju ili zatrpan inboks, ili stalna kriza, kao što je nezaposlenost i briga za bolesnog rođaka, može izazvati da telo stalno aktivira odgovor na stres.Telo i mozak ne mogu resetovati hormone i inflamatorne hemikalije na normalan nivo, oštećujući imuni sistem i čineći vas podložnijim bolestima.

ZNACI NAPREZANJA:

OTKUCAJI SRCA-Vaše srce poludi u napetim situacijama, što može biti jedan od razloga što su istraživači sa Tulejn Univerziteta otkrili da su srčani napadi bili tri puta učestaliji od uobičajenog, u Nju Orleansu posle uragana Katrina.

KRVNI PRITISAK-Primećujete da vam vena na čelu iskoči kad se spremate da eksplodirate zbog nečega? Stres povećava snagu zidova arterija pošto srce pojačano pumpa krv.

HORMONI-Promene u nivou kortizola i drugih hormona koji se registruju u pljuvački, ukazuju ne samo na stres, već, prema nedavnoj studiji, verovatno i na to koliko dobro ste reagovali na njega.

INFLAMATORNI MARKERI-Razmišljanje o stresu ili njegova analiza, zapravo povećavaju upale i nivo inflamatorih markera, kao što je C-reaktivni protein, koji cirkuliše kroz krvotok.

ALOSTATIČKI NAPOR-Fensi reč za danak dat svim vašim hroničnim stresovima, mereno kumulativnim habanjem kardiovaskularnog sistema i drugih organa.“NAŠA TELA MENJAJU NAŠE UMOVE, A UMOVI MOGU DA PROMENE NAŠE PONAŠANJE, A NAŠE PONAŠANJE MOŽE DA PROMENI NAŠE REZULTATE.” —Emi Kadi, socijalni psiholog na Harvard Univerzitetu

POTKOŽNI GRČEVI-Hronični stres izvire iz mnogih okolnosti, kao što su siromaštvo, loš brak, ili dugoročne bolesti. Posledice toga, povišen nivo kortizola i upale, mogu nas istrošiti, od ćelijskog nivoa do glavnih bioloških sistema

NERVNI SISTEM-Mozak se menja odgovarajući na iskustva i životnu sredinu. Ovo se posebno odnosi na detinjstvo, kada se razvijaju ključne strukture, kao što su amigdale, uključene u centar koji komanduje bori se ili beži. Ekstremne nepovoljne okolnosti u detinjstvu mogu izmeniti ove strukture i uticati na mentalno zdravlje kasnije u životu. Procenjuje se da je 30 procenata anksioznih poremećaja vezano za rane traume. Istraživanje na Univerzitetu Kolumbija pokazuje da siročići koji su proveli svoje rane godine u institucijama, mogu imati abnormalno velike amigdale, fizičku promenu koja ne mora nestati ni nakon usvajanja.

KARDIOVASKULARNI SISTEM-I hronični stres i oboljenja povezana sa stresom, kao što su anksioznost i depresija, povećavaju rizik od bolesti srca, iako naučnici nisu u potpunosti sigurni zašto. Prema American Heart Association, stres može indirektno da utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema kroz visok krvni pritisak, kao i nezdrava ponašanja, uključujući prejedanje i pušenje. I šok prouzrokovan iznenadnim, intenzivnim stresom, kao što je smrt jednog partnera, može brzo da oslabi srce, verovatno zbog plime hormona stresa. Fenomen se naziva sindrom slomljenog srca.

PROBAVNI SISTEM-Mozak i digestivni trakt su u stalnoj komunikaciji, kaže Emeran Majer, gastroenterolog na UCLA. Zbog toga ne iznenađuje da je hronični stres povezan sa bolnim gastrointestinalnim pitanjima. Prema Majerovom istraživanju, neki pacijenti sa sindromom iritabilnog creva (IBS) pokazuju abnormalne nivoe kortizola i kortizolom stimulisanih hormona. Ljudi sa IBS takođe češće pate od psihičkih poremećaja vezanih za stres, uključujući anksioznosti i depresije.

ĆELIJE-Skoro svaka ćelija ima hromozome i vrh svakog od njih je pokriven delom genetičkog materijala; svaki put kada se ćelija podeli, ove telomere se skrate. Kada ih nestane, ćelija umire. Oni koji su pod hroničnim stresom imaju neobično kratke telomere, što povećava rizik od mnoge bolesti vezanih za starenje. Efekti mogu biti dramatični: 2014., istraživači su otkrili da su 9-godišnji dečaci iz ugroženih sredina, imali telomere 19 odsto kraće od onih iz stabilnijih okruženja.

IMUNI SISTEM-Prema istraživanju Dženis Kikolt-Glejzer, kliničkog psihologa na Ohajo državnom koledžu za medicinu, vakcine su manje efikasne kada smo pod stresom i ranama je potrebno više vremena da zarastu. Istraživanja na Karnegi Melon univerzitetu pokazuju da smo zbog stresa podložniji i običnim prehladama. U 2012., naučnici su pronašli verovatnog krivca: u zdravom telu, kortizol pomaže gušenju zapaljenja. Ali pod hroničnim stresom, nivo kortizola je stalno povišen, pa naš imuni sistem postaje otporan na hormone i efikasno ga ignoriše. Proteini koji izazivaju zapaljenje, citokini, vezani za razvoj prehlade, onda prolaze bez provere.

METABOLIČKI SISTEM-Visoki nivo kortizola povećava količinu masti na stomaku. Dodatno salo na stomaku može povećati rizik od dijabetesa, što zauzvrat, u mozgu može oslabiti odgovor na stres, kaže Antonio Konvit, psihijatar u Nejtan Klajn Institutu za psihijatrijska istraživanja.Sistem koji inhibira kortizol u mozgu ne radi normalno kod ljudi sa tipom-2 dijabetesa. Ovi pacijenti imaju niži nivo kortizola kada se probude ujutru (vidi “Kako stres ometa vaš san?”), kao i oštećenja hipokampusa, moždane regije sa koncentrisanim receptorima kortizola, koja je posebno osetljiva na hronični stres.

30 procenata odraslih Amerikanaca kaže da stres snažno utiče na njihovo fizičko zdravlje; 33 procenata kaže da stres snažno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

 

KAKO STRES OMETA VAŠ SAN?

Hormon stresa, kortizol, pomaže u regulaciji nivoa šećera u organizmu. Nivo kortizola varira u toku dana, ali najčešće prati cirkadijalni ritam, prema kome je najviši ujutro, pada stabilno i, zatim ponovo raste preko noći. Istraživači iz Nacionalnog instituta za zdravlje, pronašli su da depresivni pacijenti obično imaju nenormalno visok nivo kortizola. Naučnici još uvek ne znaju šta to znači, ali to ukazuje na jedan od mnogih načina na koji poremećaji povezani sa stresom, mogu da uđu u interakcije i remete normalne cikluse tela.

“LJUDI KOJI SU GENERALNO PODLOŽNI PROMENI, RADE NAJBOLJE. RIZIK JE PRILIČNO VISOK, GREŠKA MOŽE DA SE NAPRAVI, A ONDA SE VRATITE SA EBOLOM. TAKO DA MORATE DA RAZUMETE SEBE DOVOLJNO DOBRO DA BI STE SE IZBORILI. “—Aleks Kumar, infektolog koji je volontirao u Britanskom Crvenom krstu u Sijera Leoneu

KADA NE MOŽETE DA URADITE NIŠTA DRUGO, OSIM DA PRIČATE VICEVE O RAKU

Komičarka Tig Notaro imala je grozno stresnu godinu 2012. U nekoliko meseci, ona je dobila upalu pluća, Clostridium difficile (crevna infekcija izazvana upotrebom antibiotika), prošla kroz raskid, njena majka je iznenada umrla, a onda su joj dijagnostikovali rak dojke. To ne zvuči baš kao podloga za viceve. Ali čak i pre nego što je prvi šok minuo, Notaro je delila sa publikom svoje nedaće, na pozornici u Los Anđelesu. Sad su ti nastupi već legendarni. Popular Science je nedavno zamolio Notaro da nam ispriča o pronalaženju komedije u tragediji.

PS: U kom trenutku ste odlučili da ovu stresnu seriju događaja pretvorite u material za nastupe, pogotovo što je trauma bila potpuno sveža?

TN: Nije to bila teška odluka. Osećala sam kao da nemam drugu opciju. Sa svime što mi je bilo na pameti, nisam mogla da tek tako stojim na bini i pričam o nekoj bezveznoj temi koja nije bila istinita. Stvarno sam se nadala da će se ljudi smejati, mislim, to je bila teška noć. Nije bilo eksplozivnog, udobnog smeha od početka do kraja. Ali bilo je i publike koja se grohotom smejala.

PS: Smatrate li da je komedija lekovita?

TN: Početkom mog užasnog perida 2012.godine, nekako sam izgubila smisao za humor. Nisam se identifikovala sa svojim poslom komičara. Osećala sam se veoma izgubljeno i zbunjeno. I sve dok mi nisu dijagnostikovali rak, moj smisao za humor se nije vraćao. Ta dijagnoza je izgledala tako preterano u momentu kada nisam imala majku ili prijateljicu uz sebe i nisam mogla da jedem. Izgledalo je toliko nenormalno da mi je bilo smešno.

PS: I dalje pričate o raku i njegovom lečenju u vašim nastupima. Na koji način se vaša komedija promenila od 2012. godine?

TN: Dozvolila sam sebi da budem mnogo ličnija u iskustvima koja delim sa publikom. Shvatila sam da, znate, to je tako očigledno kliše, ali se ljudi najviše povezuju sa nekim kada stvari postanu lične. Priča je mnogo snažnija kada je lična.

PS: Kakav je osećaj kada tako otvoreno govorite o ovim stvarima na sceni?

TN: To nosi rizik, i tu je talas stresa koji me preplavi. Ali to je više uzbuđenje. Osećam se življe kada se ne znam šta se dešava. Mislim da je to ono što znači biti živ. Nemaš pojma šta je iza ugla, i mislim da ako to možeš prihvatiti, nema boljeg osećaja na svetu

SMEJ SE ILI UMRI-Dobar smeh daje osećaj katarze i to ne može biti slučajnost. Naučnici još uvek proučavaju kako humor može pomoći ljudima da se nose sa stresom, ali znaju da smeh ubrzava rad srca, disanje i potrošnju kiseonika i pomaže vam da se opustite. Postoje neki dokazi da smeh može uticati na hormone stresa. Istraživači sa Loma Linda Univerziteta, na primer, su ustanovili da stariji ispitanici imaju niže nive kortizola u pljuvački nakon gledanja smešnih videa. Humor može takođe biti od pomoći onima sa visoko stresnim poslovima. Studija sa 179 vatrogasaca, koju su sproveli psiholozi sa Univerziteta Indijana i Perdju univerziteta iz 2013, postavila je pretpostavku da humor ublažava efekte opekotina i posttraumatskog stresnog poremećaja. I tip humora može biti bitan. Istraživanje iz 2012.koje je sproveo Šino Takaoka, klinički psiholog na Kvansei Gakuin univerzitetu u Japanu, otkrilo je da humor na svoj račun može biti bolji u ublažavanju stresa kod žena, dok agresivan humor može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje kod muškaraca.

UNIVERZALNA ODBRANA-U teškim danima lako je da zavidite svom psu, ali tokom života, u stvari, treba pronaći neki oblik reakcije na stres da biste se izborili sa svojom okolinom

GLJIVE-Gljivični patogeni koriste hemijske signale za upravljanje stresorima, uključujući soli (koje usisavaju vodu iz njihovih ćelija) i toksične materijale (koji mogu naprezati njihove zaštitne membrane).

MAJMUNI-Kod makakija sa niskim društvenim statusom mogu se naći geni povezani sa hormonima stresa i imaju manje belih krvnih zrnaca. Kako im se rang poboljšava, zdravlje ga sledi.

GLODARI-U laboratoriji, i miševi i pacovi kratko proizvode inhibitore bola kada osete ljudske mužjake – ali ne I kad osete žene. To bi moglo iskriviti rezultate eksperimentalnih podataka koje prikupljaju muškaraci.

LEPTIRI-Kada su izložen ekstremnim temperaturama u fazi lutke, leptiri otpuštaju hormon šoka i steroide, što može biti ono što daje neobične boje njihovim krilima.

BILJKE-Kada insekt izgrize list biljke, ona povećava proizvodnju hormona nazivanih jasmonati, koji pomažu zarastanju rana. Isparljive verzije jedinjenja takođe upozoravaju obližnje rođake na moguću opasnost.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •