Novo otkriće u neuronaukama koje će promeniti postojeće udžbenike

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Istock-FEATURE-MEDITATION-2013-DidjMeditation-WarpPronađena karika koja nedostaje, limfni sistem ipak postoji i u mozgu.

Ako otvorite bilo koji postojeći udžbenik iz anatomije ili histologije naći ćete u njemu definiciju da je mozak organ u kome nema limfnih sudova. Iako je ova, skoro pa dogmatska tvrdnja decenijama povlačila sa sobom mnoga pitanja,  niko nije sumnjao u njenu istinitost.

Novo otkriće Antoana Levoa i Džonatana Kipinsa sa Univerziteta u Virdžiniji, objavljeno u prestižnom časopisu Nature,  dovelo je u pitanje naše dosadašnje znanje o povezanosti centralnog nervnog sistema sa limfnim sistemom,  podsetivši nas još jednom da u biologiji, kao i u drugim naukama, moramo konstantno preispitivati postojeća znanja i u tome koristiti prednosti novih tehnologija.
U ljudskom organizmu, limfni sistem ima ulogu u prenosu belih krvnih zrnaca i drugih imunskih ćelija kroz telo, dok drugi deo cirkulatornog sistema, krvni sistem, služi za transport hranljivih materija, kiseonika i vode. Takodje, za  limfni sistem se može reći da predstavlja vezu izmedju tkiva i krvnog sistema, jer skuplja višak medjućelijske tečnosti zajedno sa ćelijskim otpadom i dovodi ih nazad u krv. S obzirom na čestu, tesnu povezanost izmedju limfnog i krvnog sistema i njihovo paralelno prostiranje u organizmu, kako naglašava Levo, posebno u regionu mozga, jasno je kako je limfni sistem u ovom delu tela ostao sakriven do danas. Ono što je omogućilo ovo neverovatno otkriće jeste drugačiji metod pripreme tkiva, kao i korišćenje mikroskopa visoke rezolucije.

Levo i Kipins su u svom istraživanju postavili pitanje kako mozak i imunski sistem komuniciraju, ako ne postoji način za direktni pristup imunskih ćelija mozgu?

Naime, do njihovog otkrića, opšte prihvaćeni stav je bio da imunske ćelije mogu ući u mozak samo ukoliko je krvno moždana barijera kompromitovana. Koristeći miša kao model sistem, Levo je primenio drugačiji metod preparacije tkiva, koji podrazumeva prvobitno skidanje čitavog skalpa miša, a zatim izolaciju moždanih ovojnica i njihovo naknadno postavljanje na mikroskopsku pločicu. Ovom unapredjenom tehnikom, on je uspeo da dobije znatno očuvaniju strukturu tkiva. Preparat je naknadno podvrgnuo imunobojenju na poznate markere koji se koriste za identifikaciju limfnih sudova na periferiji organizma, što im je omogućilo da uoče ovu do sada neotkrivenu finu mrežu limfnih sudova. Nakon toga, Kipinsov tim je potvrdio otkriće izvršivši snimanje mozga živog miša prethodno ubrizganog sa fluorescentnom bojom koja obeležava limfne sudove.
Ukoliko se potvrdi tačnost ovog istraživanja od strane drugih istraživačkih timova i utvrdi prisutnost limfnih sudova i u mozgu čoveka, ovo istraživanje bi moglo da ima i višestruke implikacije na oboljenja u kojima je prisutna neuroinflamacija, kao što su meningitis, multipla skleroza i različita neurodegenerativna oboljenja. Globalno najrasprostranjenije neurodegenerativno oboljenje, Alchajmerovu bolest, karakteriše nakupljanje pogrešno isečenog proteina, pod nazivom amiloid beta.
Jedna od teorija kaže da uzrok nastanka ove bolesti leži u  slaboj efikasnosti uklanjanja ovog, za mozak toksičnog proteina, zbog čega sa vremenom dolazi do njegovog nagomilavanja, koje vodi fomiranju senilnih plaka i smrti nervnih ćelija. Za sada ne postoji dovoljno efikasan lek za ovu bolest, ali dokaz o postojanju limfnih sudova u mozgu otvara mogućnost za kreiranje novih terapeutika koji bi mogli uticati na povećano uklanjanje amiloida beta kroz ovaj limfni sistem.
Naravno, brojna istraživanja u ovoj oblasti su neophodna kako bismo otkrili da li i kako limfni sistem doprinosi razvoju inflamatornih bolesti nervnog sistema, i na koji način možemo iskoristiti ova saznanja u cilju stvaranja efikasnijih terapija od postojećih.

Piše: Marjana Brkić

 

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn10Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •