O životu, Univerzumu i svemu ostalom

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

cirkovic1Osoba koja je čest učesnik naučno-popularnih tribina, autor mnogih popularnih tekstova iz nauke i filozofskih eseja objavljenih u novinama i magazinima, čest kritičar društvenih zabluda, i za isto vreme veoma aktivan naučnik, najbolja je osoba koja će pokazati značaj šireg društvenog angažmana naučnika i intelektualaca.

Dr Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije, analize rizika i filozofije nauke. Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008). Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.

 

Čime se trenutno bavi u nauci profesor Ćirković objašnjava:

“U žiži mojih trenutnih interesovanja su tri osnovne teme ili grupe problema: (i) problem nastanjivosti Galaksije, odnosno veličine i granica Galaktičke nastanjive zone, te posledice koje iz toga proističu za praktične projekte detekcije života drugde u svemiru; (ii) problem barionske tamne materije, odnosno nastanka onih nivoa vidljive astrofizičke strukture koji se pojavljuju u kasnijim kosmološkim epohama i predstavljaju preduslov za dalje povećanje kompleksnosti fizičkog sveta; te (iii) problem selekcionih efekata, kako u astrobiologiji i kosmologiji, tako i u praktičnom kontekstu analize rizika i studija budućnosti. Iako na prvi pogled heterogene, ove teme su duboko povezane, ne samo na metodološkom planu, već i suštinskim konceptima kao što su kompleksnost, strela vremena, te odnos fizičkog sveta i posmatrača koji ponovo postaje snažno problematizovan u fizičkim naukama, sa napretkom M-teorije i drugih varijanti multiverzuma.”

Koliko je danas teško objaviti svoje rezultate u dobrom časopisu, kada je konkurencija naučnika toliko velika, jedno je od pitanja na koje nam profesor Ćirković daje svoje viđenje:

„Tu nema nikakvog ‘kraljevskog puta’ (da citiram slavnu Euklidovu repliku upućenu kralju Ptolomeju), sve je često stvar slučaja i srećnih okolnosti, pošto je i svet naučnog izdavaštva dobrim delom u velikom previranju i fluksu poslednjih godina. U svakom slučaju je najbolji savet mladjim kolegama da budu ambiciozni i ne pate od (lažne ili prave, svejedno) skromnosti kada je u pitanju promocija i publikacija njihovih ideja. U kontekstu nauke, za razliku od konteksta svakodnevnog života i druženja, skromnost nije nikakva vrlina i od nje može biti više štete nego koristi. Najmanje je potrebno obeshrabrivati se kada se doživi neki neuspeh – što je sastavni deo i naučnog rada i naučne karijere.” – objašnjava sagovornik popular Science Srbija.

Albert_and_meMilan Ćirković dalje nastavlja: “Čak i da ne idemo u veoma daleku prošlost, u savremenom dobu ima sijaset primera da su značajne ideje i rezultati teško bili publikovani zbog konzervativizma izdavačkih struktura i recenzenata. Primer koji volim da navodim jeste Lin Margulis, verovatno najznačajnija biološkinja 20. veka (i prva supruga Karla Segana) i njena endosimbiotska teorija o postanku eukariotske ćelije koja je bila odbijana od strane recenzenata u različitim časopisima više od petnaest (!) puta, pre nego sto će se pojaviti u ‘Journal of Theoretical Biology’ 1967. godine, a sa još desetak godina zadrške izazvati pravu revoluciju u mikrobiologiji i proučavanju nastanka kompleksnog života.”

“Često je samo i jedino upornost put ka rezultatima, pa i uspehu.”
Teško je našeg sagovornika u široj javnosti odvojiti od promocije i popularizacije nauke. Koliko je važno da se naučnici bave ovim poslom? Koliki je značaj naučnog i neformalnog obrazovanja?

„Promocija i popularizacija nauke nisu nikakav luksuz, kako se to često i potpuno pogrešno shvata, nego suštinski aspekt naučne delatnosti koji smo nasledili direktno od Naučne revolucije Galileja i Njutna u 17. veku, a još intenzivnije i značajnije iz doba Prosvetiteljstva. Interakcija nauke sa društvenom sredinom je danas suštinski element njenog razvoja, a takva interakcija ne može biti smislena bez ozbiljnog napora na promociji i popularizaciji, ne samo naučnih sadržaja (što svakako jeste neophodno), već i naučne metodologije (što se isuviše često zaboravlja ili “gura pod tepih”). Ovde mora postojati snažna sinergija između aktivnosti samih naučnika i njihovih organizacija sa jedne strane, i drugih segmenata društva kao što su mediji ili izdavačka industrija sa druge strane. Koji je model u ovom smislu najefikasniji, veoma je teško reći, ali nije nimalo slučajno da se Evropska unija u svojim programskim dokumentima opredelila za koncept dugoživotnog učenja (engl. life-long learning, LLL) kao ključnu platformu na kojoj se zasniva realizacija željenog društva znanja.“

Ključno pitanje na kraju je da li se mladi ljudi mogu kvalitetno baviti naukom u našoj zemlji. Naš sagovornik daje optimistički odgovor: „Svakako da se naukom može baviti iz Srbije, jadikovke koje naglašavaju suprotno su samo izgovori za vlastitu lenjost i konformizam. Gdegod da se čovek nalazio, ako želi da se bavi naukom mora da se odrekne mnogo toga, pa tako i u Srbiji. A nauka jeste istinski globalna delatnost, te se utoliko pre može tvrditi da je tačna geografska lokacija daleko manje bitna nego ikada ranije. U tom smislu se valjda podsetiti da su i najznačajniji internet protokoli, kao sto je WWW isprva razvijeni prevashodno u naučne svrhe, a tek posle otvorili sve druge, komercijalne, informativne i ostale upotrebe koje su danas u prvom planu. U tom smislu, treba koristiti internet upravo na način koji je najproduktivniji i najozbiljniji, pre svega za sopstveno poboljšanje u svakom pogledu…”

Piše: Nikola Božić

 

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •