Pobijeni mitovi o mozgu

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

PSC1115_NM_065U holivudskom akcionom filmu Lusi, glumac Morgan Frimen, koji igra svetski poznatog neurologa, govori u prepunoj sali. ,,Procenjuje se da najveći broj ljudskih bića koristi samo 10 odsto kapaciteta svog  mozga’”, kaže on. ,,Zamislite kada bismo mogli da koristimo svih 100 odsto”. Možda ste već čuli tu tvrdnju. Nažalost, to jednostavno nije istina. Zato su, pošto su odgledali Lusi, Ramina Adam i Džejson Čen, dvoje studenata neurologije na Univerzitetu Zapad u Ontariju, odlučili da razjasne te tvrdnje. ,,Shvatili smo da moramo da uradimo nešto u vezi sa svim ovim dezinformacijama”, kaže Adam. Krenuli su da prikupljaju uobičajene pogrešne pretpostavke o tome kako mozak radi, a mi smo rešili da im pomognemo u tom raskrinkavanju.

1.Koristimo samo delić našeg mozga.

Godine 1907, proslavljeni psiholog Vilijam Džejms je tvrdio: ,,Koristimo samo mali deo naših raspoloživih mentalnih i fizičkih resursa”. Novinar ga je kasnije pogrešno citirao kao da je rekao da prosečna osoba razvija samo 10 posto svog mentalnog kapaciteta. Skeniranja, međutim, pokazuju da koristimo svaki deo našeg mozga, iako nisu sve regije aktivne istovremeno. (Žao nam je, Morgane.) Oštećenja bilo koje oblasti mozga, kao npr.- od posledica moždanog udara, obično rezultiraju promenama i u mentalnom kapacitetu, i u ponašanju.

2.Puštajte deci klasičnu muziku da bi bila pametnija.

Država Džordžija je 1998. počela da deli CD–ove sa klasičnom muzikom porodicama novorođenčadi. Svaki CD imao je i guvernerovu poruku: ,,Nadam se da ćete vi i vaša beba uživati i da će vaša beba krenuti u život pametnija”. Iako je osećaj dobar, tzv. ,,Mocart efekat” je sumnjiv. Ideja je iskočila iz studije sa Univerziteta Kalifornija u Irvajnu 1993. koja je pokazala da je 36 studenta pokazalo bolje rezultate na testu inteligencije posle slušanja Mocarta, nego posle vežbi za opuštanje ili tišine. Niko nije bio u stanju da ponovi te rezultate. U stvari, na Univerzitetu Harvard su 1999. pregledali 16 sličnih studija i zaključili da Mocart efekat ne postoji.

3.Kod odraslih se ne razvijaju nove moždane ćelije.

Odrasli pacovi, zečevi, pa čak i ptice mogu razviti nove neurone, ali za 130 godina, naučnici nisu uspeli da identifikuju rast novih moždanih ćelija kod odraslih ljudi. Sve se promenilo 1998, kada je švedski tim dokazao da se nove moždane ćelije formiraju u hipokampusu, strukturi koja je uključena u čuvanje uspomena. Zatim, 2014, tim na Karolinska institutu u Švedskoj izmerio je tragove ugljenika -14 u DNK, kao način da se odredi starost ćelija i potvrdio da striatum, regija uključena u motoričku i kognitivnu kontrolu, takođe proizvodi nove neurone tokom celog života. Iako naši mozgovi nemaju baš ludački tempo u replikaciji ćelija, one se ipak stalno obnavljaju.

4.Muški mozgovi su biološki podesniji za matematiku i nauku, ženski mozak za empatiju.

Postoje male anatomske razlike između muških i ženskih mozgova, toliko je sigurno. Hipokampus, koji je u vezi sa memorijom, obično je veći kod žena, dok je amigdala, vezana za emocije, veća kod muškaraca. (Suprotno od onoga što smo očekivali od ovog mita.) Ali, dokazi koji ukazuju na rodni disparitet su tu zbog kulturnih očekivanja, ne zbog biologije. Na primer, 1999, socijalni psiholozi sa Univerziteta Vaterlo u Ontariju su dali težak test iz matematike i ženama i muškarcima. Žene, čak i one sa jakim matematičkim znanjem, postigle su manje od muškaraca, dok im nije rečeno da test otkriva rodne razlike iz prošlosti. Onda su ga žene uradile jednako dobro kao muškarci.

5.Biti u komi je isto što i spavati, probudite se bez oštećenja i odmorni.

U filmovima, kome izgledaju bezazleno. Doterani pacijent leži u krevetu nekoliko meseci i budi se potpuno artikulisan, naizgled bez ijedne ogrebotine posle takvog iskušenja. U stvarnom životu, oni koji izlaze iz kome često doživljavaju invaliditet i potrebna im je rehabilitacija. Skeniranje mozga pokazuje zašto. Naučnici u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja, 2012. su dokazali da visokofrekventne regije mozga, koje su u normalnim okolnostima svetla čvorišta aktivnosti, čak i tokom sna, kod komatoznih pacijenata budu sablasno tamna (dok su druge regije neobjašnjivo svetle). Većina komatoznih stanja ne traje duže od dve do četiri nedelje. Zato ne verujte svemu (ili bilo čemu) što vidite u Grejevoj anatomiji.

6.Rešavanje ukrštenica poboljšava memoriju.

Ako ste ikada očajavali nad nedeljnim ukrštenim rečima, evo dobre vesti: neurolozi su otkrili da vas rešavanje ukrštenih reči čini veoma dobrim u, a sada tuš molim vas, rešavanju ukrštenih reči. Studija iz 2011. koju su vodili istraživači sa Albert Ajnštajn koledža za medicinu, utvrdila je da rešavanje ukrštenice na početku odlaže početak gubitka memorije kod pojedinaca u dobi od 75 do 85 godina, ali ubrzava pad (iz nepoznatih razloga) kada osoba pokaže znake demencije. Danas se većina neurologa slaže da bavljenje tim aktivnostima ne može štetiti. Ali, ne očekujte da će vam to pomoći da pronađete ključeve ponedeljkom ujutru.

7.Učenici najbolje uče kada stil predavanja odgovara stilu učenja.

Još uvek tvrdite da vam više odgovaraju predavanja koja su ili vizuelna ili verbalna? Žao nam je što moramo to da vam kažemo, ali to jednostavno nema osnova. Psiholozi sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari su 2006. utvrdili da studenti nisu ništa bolje prolazili na testu,ako su uputstva dobijali u stilu koji su želeli. Ni rad iz 2009. ne podržava tvrdnju iz studije, mada je popularna i među predavačima i među učenicima, da stilovi podučavanja i učenja treba da se podudaraju. Tako reći, postoji grupa principa pod kojima svi izgleda bolje uče, gde spada ponavljanje, testiranje i naravno sesije učenja.

8.Alkohol ubija vaše moždane ćelije.

Onaj osećaj ošamućenosti koji nastaje posle tri ili četiri čaše vina ne nastaje zbog nestajanja moždanih ćelija. Kada su naučnici na institutu Bartolin u Danskoj uporedili mozak preminulog alkoholičara i čoveka koji nije pio, otkrili su da je ukupan broj neurona isti. Alkohol, kao i druge supstance, može da ubije moždane ćelije u visokim dozama (posebno su osetljive moždane ćelije fetusa u razvoju), ali umereno konzumiranje alkohola – ne. On ometa komunikaciju među neuronima, utiče na nečije sposobnosti za obavljanje zadataka, kao što je hodanje, govor i donošenje odluka. Ali, to ste već znali.

9.Znamo da mislite da je vančulna percepcija (ESP) naučno potvrđena.

Vančulna percepcija (ESP), tzv. šesto čulo, može se pratiti unazad do eksperimenta iz 1930-e. Džozef Banks Rajn, botaničar na Djuk Univerzitetu, tvrdi da pojedinci kojima su pokazivane kartice prazne sa jedne strane, mogu tačno da pogode oblik štampan na poleđini (navodno čitanjem uma osobe koja sprovodi test). Iako nijedna druga vrsta testa nije ponudila dokaz za ESP, mit živi, delimično zahvaljujući CIA, koja je zapošljavala psiho-špijune tokom Hladnog rata. Gospodari špijuna ugasili su svoju psiho mrežu 1995. kada su konačno zaključili da ESP nije oružje i da čak i ne postoji.

PSC1115_NM_07010.Neki ljudi koriste levu hemisferu mozga (logika), a neki desnu (kreativnost).

Rodžer Speri, neuropsiholog sa kalifornijskog Instituta za Tehnologiju, 1960. je presekao vlakna koja su povezivala dve moždane hemisfere kod nekoliko pacijenata sa epilepsijom da bi smanjio ili eliminisao njihove napade. On je tada vodio eksperiment, gde je naglim blještavim prikazima, usmeravao slova, svetla i druge stimulanse, na levo ili desno oko pacijenata. Speri je utvrdio da leva hemisfera mozga bolje obrađuje verbalne informacije, a desna hemisfera, vizuelne i prostorne. Tokom decenija, ta otkrića su počela pogrešno da se tumače kao dominacija, posebno u knjigama o samopomoći. Nema dokaza koji podržavaju tipove ličnosti na osnovu dominantnih hemisfera, ali ima dosta dokaza da se ta teorija opovrgne: 2012, na primer, psiholozi sa Univerziteta Britanske Kolumbije utvrdili su da kreativno razmišljanje aktivira široku neuronsku mrežu bez favorizovanja bilo koje strane mozga.

OSTANITE BISTRI!

Ukrštenice i klasična muzika vas neće učiniti pametnijim, ovde su tri dokazane strategije pomoću kojih će vaš mozak zadržati maksimalne performanse celog života.

NEKA KRV CIRKULIŠE

Prema studiji sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi iz 2014, žene koje su žustro hodale, jedan sat dva puta nedeljno tokom šest meseci, ali ne one i koji su radile vežbe snage ili nisu vežbale uopšte, povećale su obim mozga u regijama koje kontrolišu mišljenje i memoriju.

JEDITE ZELENIŠ

Tim istraživača koje je finansirala država u okviru Zdravstvene studije medicinskih sestara, pratio je 13.388 žena tokom decenija i otkrili su da što su jele više lisnatog povrća, to su bolje prolazile na testovima učenja i pamćenja. To je možda delom i zbog folne kiseline u povrću: dugoročna studija na 60 katoličkih časnih sestara u Minesoti identifikovala je folnu kiselinu kao ključni faktor u odlaganju početka demencije.

RAZGOVARAJTE SA LJUDIMA

Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins, ustanovili su 2004. da je veća količina socijalne interakcije povezana sa manjim opadanjem kognitivnih funkcija kod ljudi starosti od 50 i više godina. Osim toga, jedan od glavnih faktora rizika kod starijih osoba je socijalna izolacija, usamljenost vas stvarno može ubiti.

NEOČEKIVANI PREOKRET

“Neuro mitovi su polako nestajali iz popularne kulture”, kaže Nikolas Spicer, kodirektor Kavli Instituta za mozak i um na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu. ,,Bila je teška borba dok ih nisu razvejali”. Ovo su tri krivca sa TV-a i iz filmova”. NIKOL LU

MITOVI:

Alkohol ubija moždane ćelije: Pre polaganja popravnog ispita iz srednje škole, Homer kaže u Simpsonovima (1993), ,,U redu, mozgu. Ne voliš me i ne volim te, ali hajde da uradimo ovo, da mogu da se vratim da te ubijam pivom”.

ESP je naučno potvrđena: Pretpostavka Suvišnog izveštaja (,,Minority Report”) Stivena Spilberga (2002) počiva na sposobnosti jednog psiho policajca da zaustavi ubistva pre nego što se dese (i dovodi do mnoštva ESP-orijentisanih kriminalističkih emisija, kao što je ,,Medijum”).

Kada ste u komi to je kao da spavate: Jedan jedini ujed komarca probudio je Beatriks Kido, mladu u prvom delu Kil Bila (2003), Kventina Tarantina. Pošto je provela četiri godine u komi, ona je odmah bila u stanju da ustane iz kreveta i krene sa ubijanjem.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •