Predsednik Barak Obama

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Barak-Obama-tKAKO POBEDITI BUDUĆNOST – U razgovoru sa Popular Science

Vodeći slobodni svet, predsednik Barak Obama je proveo poslednjih sedam godina dajući smernice nauci i tehnologiji u SAD. Inicijative i ciljevi koje je postavio u poljima čiste energije, svemira, medicine, obrazovanja, nanotehnologije i ostalog pomogli su direktnim istraživanjima, što ih je usmerilo u budućnost. Sa još jednom godinom koju će provesti u Ovalnom kabinetu, predsednik govori o tome šta je ostvario, šta je ostalo da se uradi (mnogo toga) i zašto je biti štreber jedan od najboljih načina da se služi svojoj zemlji.

PS: Bili ste predsednik koji se veoma zalagao za nauku. Zašto mislite da su nauka i tehnologija toliko važne?
BO: Nauka i tehnologija pomoge su da Amerika bude najbolja zemlja na svetu. Bez obzira da li se radilo o hodanju po Mesecu, razvijanju vakcine za dečju paralizu, izmišljanju interneta, ili pravljenju najjače vojne sile na svetu, mi smo se oslanjali na inovativne naučnike, tehnologe, inženjere i matematičare, da nam pomognu da se uhvatimo u koštac sa najtežim izazovima našeg vremena.
U svom inauguracionom obraćanju, obećao sam da će moja administracija vratiti nauku na njeno mesto i to je upravo ono što smo uradili. Proširili smo istraživanja čiste energije; pokrenuli smo velike inicijative u naprednim proizvodnjama, biomedicini i strateškom računarstvu; uvećali smo spremnost i otpornost protiv klimatskih promena; i učimo STEM [nauka, tehnologija, inženjering i matematika] nastavnike načine da svako dete odrasta sa veštinama koje su im potrebne da se takmiče u 21. veku. Biti za nauku je jedini način da osigurate da će Amerika nastaviti da vodi svet. Naše politike to odražavaju.

PS: Između ostalih vaših inicijativa u Beloj kući, vi ste se u velikoj meri usmerili na unapređenje obrazovanja iz STEM oblasti u Americi. Na koje dostignuće na tom planu ste najponosniji?
BO: Ima puno toga čime se ponosimo. Sada imamo 25.000 inženjera više, koji godišnje diplomiraju na našim koledžima i univerzitetima, nego onda kad sam preuzeo dužnost. Mi smo prešli više od pola puta ka našem cilju pripremanja 100.000 novih nastavnika matematike i nauke do 2021. Obezbedili smo više od 1 milijarde dolara privatnih investicija za poboljšanje obrazovanja iz STEM oblasti i obavezali rukovodstva koledža i univerziteta da pomognu nedovoljno zastupljenim studentima da zarade STEM obrazovanje. Tu je nešto što je teže izmeriti, ali je podjednako važno: svi mladi ljudi, uključujući manjine i mlade žene, koji su uključeni više nego ikada u ostvarivanje svojih strasti prema STEM.
Jedna od novih tradicija koju sam počeo kao predsednik je Sajam nauke Bele kuće. Trebalo bi da slavimo njegove pobednike, barem onoliko koliko i pobednika Super Bola. A kada su mladi ljudi uzbuđeni zbog nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike, to nije dobro samo za njih. To je dobro za Ameriku. Mi želimo da se sledeća bitna industrija ili proboj važan za spasavanje života, desi ovde u Sjedinjenim Američkim Državama.

PS: Smatrate li sebe štreberom i, ako da, šta je vaša najštreberskija zabava?
BO: Pa, moja administracija je napisala prilično detaljan odgovor na peticiju, objašnjavajući zašto nećemo praviti Zvezdu smrti u stvarnom životu, tako da imam barem malo izgrađenog štreberskog kredibiliteta.
Ono što je izvanredno je to da kada vam sada kažu “štreber” vi možete da budete ponosni. Tokom odrastanja, siguran sam da nisam bio jedini klinac koji je čitao Spajdermen stripove i učio kako se pravi vulkanski pozdrav, ali nije bilo kao danas. Imam osećaj da se današnji mladi ljudi ponose time što su pametni i radoznali, što prave nove stvari i rešavaju velike probleme na neočekivane načine. Mislim da je Amerika štreberskija zemlja nego što je bila kada sam bio klinac – a to je dobra stvar!
PS: Takođe ste stavili akcenat na razvoj inovacija i preduzetništva. Kako napraviti da Silikonska dolina bude širom zemlje?
BO: Inovacije i preduzetništvo se već dešavaju širom zemlje. Nove tehnologije kao što su klaud računarstvo, big data (veliki i kompleksni setovi podataka) i 3-D štampanje spuštaju barijere za ulazak na tržište. Tako da sada možete da sarađujete sa partnerima širom zemlje ili širom sveta, praktično brzinom svetlosti. Dakle, bez obzira na to gde živite, nikada nije bilo bolje vreme da se pokrene ideja i da se ona realizuje u Americi.
Naravno, radimo na tome da preduzetnicima sve još više olakšamo. Bez obzira ko ste, kako izgledate, ili koji vam je poštanski broj, ako naporno radite, trebalo bi da imate priliku da dospete onoliko daleko koliko to vaš talenat omogućava. Zato se naša TechHire inicijativa, koja radi na tome da postavi što više Amerikanaca na dobro plaćene tehnološke poslove, proširila na 35 gradova, država, i okruga. To je takođe razlog što smo bili domaćini prvog Demo dana i Sajma nauke u Beloj kući. Ja ću izaći i reći da sam prvi predsednik koji je poželeo dobrodošlicu 5 metara visokom robotu žirafi na svom travnjaku.
Neki od najinspirativnijih naučnika, preduzetnika i inovatora koje sam upoznao su zapravo među najmlađima. Elana Sajmon predstavila je svoj rad na jednom od naših naučnih sajmova. Sa 12 godina, Elana je preživela redak oblik raka jetre. Ona se udružila sa jednim od svojih hirurga da prikupi podatke o svojoj bolesti iz cele zemlje i otkrila zajedničku genetičku mutaciju kroz uzorke koje je prikupila, i sve to je uradila pre nego što je maturirala. Takve priče iz svih delova Amerike želimo češće da vidimo. I ja ne sumnjam u to da ćemo ih videti, delimično zahvaljujući našoj politici.
PS: Hajde da pričamo o težoj nauci: dve od vaših najvećih naučnih inicijativa su dekodiranje mozga i pionirski koraci u preciznoj medicini. Zašto ste izabrali ove dve?
BO: Kada je u pitanju precizna medicina, napredak u tehnologiji, naučni podaci i klinička istraživanja već leče bolesti za koje se nekada smatralo da su neizlečive. Sasvim je moguće da će za deceniju ili dve, lečenje biti prilagođeno ne samo bolesti, nego i pojedinačnom pacijentu. Mi smo vodili računa da zaštititimo podatke o pacijentu i učinili ga partnerom u ovom poslu. Jer ako prihvatimo preciznu medicinu na pravi način, mogućnosti za bolje lečenje su praktično neograničene.
BRAIN Inicijativa je još jedan projekat čije vreme tek dolazi. Sada, možemo identifikovati galaksije milijarde svetlosnih godina daleko. Možemo proučavati čestice manje od atoma. Ali još uvek nismo otključali misteriju 3 kilograma materije koja se nalazi između naših ušiju. Verujem da sada kada Amerika prednjači, možemo to promeniti. Stotine naučnika i desetine univerziteta, kompanija, fondacija i drugih organizacija su uskočile da nam pomognu da se izborimo sa ovim izazovom.
PS: Vi ste takođe zagovarali razvoj privatne svemirske industrije ali i njihov zajednički rad i dopunu naporima vlade. Kakva je vaša vizija u vezi istraživanja svemira i njegove komercijalizacije? Ko tu šta radi?
BO: Ja sam izneo viziju za istraživanje svemira gde naši astronauti putuju po solarnom sistemu ne samo da posete određena mesta, već da tamo ostanu. Da bi se napravilo održivo ljudsko prisustvo u svemiru, treba nam procvat svemirske ekonomije privatnog sektora. Vidim širenje svemirske industrije kao dodatak, a ne zamenu za izvanredan rad NASA. Sa industrijom koja preuzima zadatke, kao što su prevoz tereta i posade na Međunarodnu svemirsku stanicu, NASA može da se još intenzivnije fokusira na najizazovnije istraživačke misije, kao što je sletanje astronauta na Mars ili šira saznanja o Zemlji i ostatku našeg sunčevog sistema.
Kada se usmerimo prema drugim planetama, možemo stvoriti dobre poslove ovde na ovoj. Američke kompanije su ponovo preuzele unosno tržište lansiranja komercijalnih satelita. To je samo jedan primer kako rastuća svemirska ekonomija može da pomogne američkim radnicima.
PS: Ako biste završili na Marsu, koga biste želeli kao pratioca: Marka Vatnija iz Marsovca, ili Elen Ripli iz Osmog putnika?
BO: Ako je to već hipotetičko pitanje, mogu li da biram oboje? Ako imam Meta Dejmona da uzgaja krompir i Sigurni Viver da vodi računa o nepoželjnim uljezima, šanse su mi dobre. .

PS: Prošlo je skoro dva meseca od kada je usaglašen sporazum o klimi u Parizu. Kako mislite da će sporazum biti upamćen za 20 godina?
BO: I Verujem da sporazum iz Pariza može biti prekretnica za našu planetu. To je najveći pojedinačni korak koji je svet ikada napravio u borbi protiv globalnih klimatskih promena. Kada sam putovao u Pariz na početak klimatske konferencije, rekao sam da nam treba trajni sporazum koji smanjuje globalne emisije ugljenika i obavezuje svet na niskougljeničnu budućnost. To je upravo ono što smo postigli. Američki narod treba da bude ponosan, jer je ovaj istorijski sporazum priznanje američkom vođstvu. Skeptici su rekli da će preduzimanje mera za prelazak na energetski čistu privredu, ubiti posao. Umesto toga, videli smo najduži niz otvaranja novih radnih mesta u privatnom sektoru u istoriji. Sproveli smo našu ekonomiju na rekordan nivo, a za to vreme naše ugljeničko zagađenje je na najnižem nivou za gotovo dve decenije.
Ovakvi konkretni koraci pomogli su da nam se više zemalja pridruži. Sa istorijskim zajedničkim saopštenjem sa Kinom prošle godine, pokazali smo da je moguće da se premoste stare podele između razvijenih i zemalja u razvoju, koje su predugo blokirale globalni napredak. I da je to ostvarenje inspirisalo desetine i desetine drugih naroda da prate naše vođstvo i sebi postave ambiciozne klimatske ciljeve.
PS: Neki se pitaju da li će sporazum iz Pariza zaista sprečiti klimatske promene. Mislite li da ide dovoljno daleko?
BO: Nijedan dogovor nije savršen, uključujucći i ovaj. Ali sporazum iz Pariza je trajan okvir koji je svetu potreban.To će značiti smanjenje ugljeničkog zagađenja koje preti našoj planeti i više radnih mesta i ekonomski rast vođene investicijama za niskougljeničnu industriju. I to će smanjiti ili odložiti mnoge veoma štetne posledice klimatskih promena.
Ovako snažan sporazum neće, sam po sebi, sprečiti sve efekte u potpunosti. I tako kraj konferencije u Parizu nikako nije kraj našeg rada. U stvari, sada moramo početi sledeću fazu: ulaganje u tehnologije i oslobađanje inovacija kako bismo mogli da nastavimo tim putem da bi ispunili ciljeve koje smo danas postavili. To znači da naše vlade, naši naučnici, naša preduzeća, naši radnici, naš investitori svi rade zajedno na izgradnji niskougljeničke budućnosti i novih radnih mesta i industrije koju će generisati. I zato su se zemlje dogovorile da se vrate za sto svakih pet godina, kada ćemo imati priliku da postavimo još ambicioznije ciljeve u godinama koje dolaze.
PS: Šta vidite kao najveće dostignuće vaše administracije kada su u pitanju klimatske nauke?
BO: Pre nego što može da rešite problem, morate da ga razumete. Zato smo se snažno borili da zaštitimo sredstva za SAD istraživački program Global Change, to je bio napor kompletne vlade da nam pomogne da vidimo šta se dešava u sadašnjosti, tako da bolje možemo da predvidimo buducćnost. Zahvaljujući njihovom zalaganju, naši sateliti, avioni, brodovi, sonde i zemaljski kontrolni sistemi pružaju neophodne uvide i jačaju modele koji nam govore šta se može očekivati u budućnosti.
Moja administracija ne samo da je pomogla da se unapredi klimatologija, nego je takođe dobro iskoristila rezultate. Koristili smo najaktuelnije uvide u klimatske nauke kao osnove našeg Nacionalnog klimatskog akcionog plana. Počeli smo da razvijamo dostupne klimatske baze podataka i alate koji pomažu vladama, preduzećima i građanima da bi se zaštitili od posledica klimatskih promena koje ne možemo izbeći.
PS: Šta biste rekli manjini koja poriče klimatske promene u Kongresu i van njega?
BO: FPetnaest od 16 najtoplijih godina na planeti je bilo u prvih 16 godina 21. veka. Najtoplija godina do sada je 2015. Pentagon nas upozorava da će klimatske promene ugroziti našu nacionalnu bezbednost kroz podsticanje nestabilnosti u inostranstvu. Ovde kod kuće, vidimo sve duže i opasnije sezone šumskih požara, zajedno sa razornim sušama. Prošle godine sam posetio Aljasku, gde su gradovi bukvalno progutani rastom nivoa mora. Majami već sada rutinski plave plime.
Dakle, ova rasprava je završena. Sada je pitanje šta ćemo sa klimatskim promenama, jer postoji i takva mogućnost koja se zove prekasno. I mislim da bez obzira na svoje partije, ako kandidati za izborne funkcije želi da ostave deci i unucima svet koji je nepopravljivo pokvaren, onda jednostavno nema šanse da zaslužuju vaš glas.
PS: Poslednje pitanje vezano za klimu: mislite li da ste dovoljno učinili?
BO: Pa, evo šta smo uradili. Tokom proteklih sedam godina, transformisali smo Ameriku u globalnog lidera u borbi protiv klimatskih promena. Postavili smo nove standarde goriva za automobile i kamione, uložili više nego bilo administracija u istoriji u rastuće industrije, kao što su vetar i sunce, preduzeli nevđene korake da zaštitimo svoje prirodne resurse i postavili limite za kolinu zagađenja ugljenikom koji elektrane mogu da izbace u vazduh. Najvažnije, mi smo dokazali da ne mora da se bira između rasta privrede i sigurnije planete za buduće generacije. Možemo imati oba.
Ali na kraju, kada mislim na naše napore u borbi protiv klimatskih promena, ne razmišljam samo o nivou emisije CO2 ili o stepenima globalnog porasta temperature. Mislim na moje dve devojke, i unuke za koje se nadam se da ću ih  imati jednog dana. Zamišljam sebe kako guram malog dečaka ili devojčicu na ljuljašci, na otvorenom, gledajući u sunce. U tom trenutku, želim da znam da će planeta biti u dobroj formi. I želim da sam doprineo tome.
Jer to je naš cilj: da ostavimo za sobom bolji, sigurniji, napredniji svet za našu decu i unuke. To je naš najvažniji zadatak u vremenu koje imamo na Zemlji. I posle sedam godina kao predsednik, ja nikad nisam bio više uveren da ćemo zajedno uspeti u tome.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn3Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •