Ranija istraživanja kometa

comets
Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

 

Mada do sada najuspešnija i najsmelija, misija Rozeta nije čovekov prvi pohod na kometu. I u prošlosti je bilo misija koje su doprinele našem znanju o kometama. Svojevrsne vremenske kapsule Sunčevog sistema, komete u sebi sadrže zaleđene čestice iz vremena njegovog nastanka, tako da i nije čudo što želimo da vidimo šta se to sve u njima krije.

 

1. Čak pet sondi, takozvana Halejeva armada, poslato je kako bi se proučila čuvena Halejeva kometa (1P/Halley), čiji je poslednji prolazak bio 1986. godine.

2. Zajednički projekat NASA i ESA agencija, prvobitno lansirana kao ISEE-3 (International Sun/Earth Explorer 3), nakon uspešno obavljenog zadatka biva preimenovana u ICE i preusmerava se na proučavanje interakcije Sunčevih vetrova i atmosfere kometa. Ovo je prva sonda koja je uspostavila kontakt sa kometom. 11. septembra 1985. godine prošla je kroz rep komete 21P/Giacobini–Zinner. Nakon toga je 1986, zajedno sa armadom, prošla kroz rep Halejeve komete, i tako postala prva sonda koja je izučavala dve komete. Ali može biti da ni to nije kraj, postoji mogućnost da bude reaktivirana i poslata da prouči još kometa 2017. ili 2018. godine.

3. Vega 1 i Vega 2 su identični svemirski brodovi, deo Sovjetskog svemirskog programa, sa dvojakim zadatkom da prouče površinu i atmosferu Venere i pridruže se Halejevoj armadi. Nakon ispuštanja svojih istraživačkih modula na Veneru, koristeći gravitaciju planete, nastavili su svoj put ka Halejevoj kometi. Dok su istraživale komu (prašina i gasovi oko jezgra komete), letelice su uslikale oko 1500 slika.

4. Sakigake (jap. pionir) je prva letelica sadašnje Japanske svemirske agencije (JAXA) i prva sonda svoje vrste koja nije deo ni Američkog ni Sovjetskog svemirskog programa. Njena misija je bila da proučava magnetna polja u međuplanetarnom prostoru. Ona, kao i njen naslednik Suisei (jap. kometa), deo su Halejeve armade. Suisei je kao misiju imao da proučava ultraljubičasto zračenje i solarne vetrove. Nakon završetka misije sa armadom, trebalo je da posete još kometa, ali su te misije otkazane zbog nedostatka pogonskog goriva.

5. Još jedna letelica iz Halejeve armade je Giotto, nazvana po poznatom renesansnom slikaru. Projekat Evropske svemirske agencije, Giotto je u saradnji sa ostatkom armade imao za misiju da kometi priđe najbliže, svega 596 kilometara od njenog jezgra. Pri tom bliskom proletanju sonda je dva puta pretrpela sudar sa česticama. Jedan od sudara je uništio štit za instrumente. Drugi je uništio kameru, ali tek nakon što je Giotto uspešno uslikao jezgro komete u najbližoj tački prolaska. Iako je pretrpeo velike gubitke, to ga nije sprečilo da obavi još jednu misiju. Ovog puta pri proletanju pored komete 26P/Grigg-Skjellerup, Giotto se približio na svega 200 kilometara.

6. Ovaj projekat NASA je lansiran sa namerom da proleti pored asteroida 9969 Braille. Svoj prvobitni zadatak, zbog tehničkih poteškoća, izvršio je samo delimično. Kasnije je zbog privremene suspenzije jonskog pogona odustao od susreta sa kometom 107P/Wilson–Harrington. Uprkos tome, njen susret sa kometom 19P/Borrelly je bio veliki uspeh. Tada je poslao nazad slike njene površine visoke rezolucije.

7. Prva misija čiji je zadatak da sakupi i donese uzorke prašine iz repa komete nazad na Zemlju. NASA šalje robotsku sondu Stardust da se susretne sa kometom 81P/Wild, koja na tom putu prolazi pored asteroida 5535 Annefrank. Misija je uspešno izvedena 2006, kada se kapsula sa uzorcima vratila nazad na Zemlju. Kasnije, 2011. godine, Stardust je poslat da poseti još jednu kometu, 9P/Tempel, koju je 2005. posetila i sonda Deep Impact.

8. Jedan neuspešan pohod NASA, koji je u planu imao da poseti tri komete (2P/Encke, 3P/Schwassmann–Wachmann, 6P/d’Arrest), imao je zadatak da sazna nešto više o sastavu jezgra kometa. Nakon pokretanja raketnih motora koji bi je poslali u orbitu oko Sunca, kontakt sa sondom je izgubljen. Smatra se da se raspala nakon ovog manevra.

9. NASA 2005. godine lansira još jednu sondu sa misijom da prouči sadržaj komete. Ovaj put misija se sastojala iz dva cilja, prolazak pored komete i lansiranje sekundarne sonde koja će se sudariti sa kometom. U pitanju je kometa 9P/Tempel, i ovo je prva misija koja je izbacila materijal sa površine komete. Nakon uspeha preusmerana je na dvojaku misiju da proučava ekstrasolarne planete i kometu 103P/Hartley.

10. Misija Rozeta je poslednja u nizu.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •