Reč urednika u majskom broju

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSRazmišljajmo svojom glavom

Uvek treba da imamo na umu da naša (ne)dela utiču na svet oko nas. Budimo svesni toga uvek, a ne samo kada nam neko kaže da danas treba pokloniti cvet, zasaditi drvo, pokupiti smeće, otvoriti knjigu…“

Pitanje privatnosti na internetu je veoma prisutna tema u svakodnevnom životu, a sada i na TV i filmu. Međutim pravo je pitanje koliko se mi, kao korisnici, stvarno trudimo da naša privatnost ostane dostupna samo nama samima. Koliko često pročitamo pravila korišćenja pre nego što kliknemo da ih prihvatamo? Koliko nam je lozinka koju koristimo jednostavna, i koliko često je menjamo? Ili još gore, da li je slobodno dajemo kolegama i prijateljima?

Ipak, i kada smo oprezni, bilo ko nam može ugroziti privatnost komunikacije. Danas je zlonamernim osobama mnogo lakše da postanu hakeri, nego na početku internet ere. Mnogo toga je moguće pronaći u “zabačenim” delovima interneta, što se može iskoristiti za pogrešnu upotrebu istoga. Mračni internet je mnogo veći od onoga za koji svi znamo. Nadam se da će tekst o “podvodnom delu sante leda” interneta biti zanimljiv i da će vas sve uveriti da treba biti oprezan.

U ovom broju vodimo vas na jedno zanimljivo geografsko putovanje. Grad Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji, nalazi se u srcu Američke nacionalne tihe radio zone, gde su mobilni telefoni, Wi-Fi ruteri i antene potpuno odsutni. Za većinu, to je podsećanje na neku drugu eru. Ali za sve veći broj novih stanovnika, to je retko utočište od bežične tehnologije. Pročitajte kako izgleda živeti u takvom jednom gradu.

Pored toga vodimo vas i na daleke okeane, da se upoznate sa novim tehnološkim čudima, koji liče na svemirske brodove, ali ustvari pomažu u borbi protiv modernog gusarenja.

Domaće stranice našeg časopisa ovoga puta su uglavnom posvećene mozgu. Svi mi se svakodnevno uzdamo u sposobnost naših mozgova za donošenje različitih odluka i iako često umeju da nas iznevere, većina nas ipak veruje da su oni racionalne mašine. Koliko je to zaista tačno pokušali smo da odgonetnemo u tekstu “Da li možemo sebi da verujemo?”.

Drugi tekst je posvećen vezi Alana Tjuringa sa neuronaukama. Pišemo o njegovom manje poznatom uticaju u oblasti neuronauka, koji je ostvario kroz esej o mašinskom učenju objavljenom 1947. godine. Iz njegovih ideja nastao je i novi pravac funkcionalizma koji pokušava da objasni rad mozga, poredivši ga sa – računarom. Nakadno, na ovom temelju se razvija i čitava oblast neuronauka koja pokušava da stvori kompjuterske modele koji bi što verodostojnije simulirali procese u mozgu.

Nastavljamo da se bavimo planetom kao globalnim dobrom. Jedan od najboljih stručnjaka za rizike globalnih katastrofa u ovom delu Evrope, profesor Ćirković, donosi nam priču o jednoj velikoj vulkanskoj erupciji koja se desila tačno pre 200 godina. Maunt Tambora je eksplodirao i promenio klimu na čitavoj planeti. Ta, 1816. godina postala je “godina bez leta” na severnoj hemisferi ili, u živopisnom engleskom idiomu, “hiljadu osamsto i smrznuta”. Kada bi se slična erupcija desila danas, sva je prilika da bi svi katastrofalni brojevi bili još znatno veći.

U tekstu posvećenom arhitekturi budućnosti pišemo o tome da li je vreme da se naše shvatanje energije kao sredstva za kontrolisanje klimatskih uslova suštinski promeni, ili čak preokrene? Pišemo o tome u kakvim gradovima ćemo živeti u budućnosti, i po čemu će se zgrade razlikovati od današnjih?

Pored tradicionalnih svežih vesti iz nauke, u kojima predstavljamo materijale koji mogu da zamene plastiku, kako možemo otkriti pravu boju fosila, i pišemo o tome kako se mravi ponašaju na Međunarodnoj svemirskoj stanici, u ovom broju prenosimo i najnovije otkriće evropskih astronoma o tome kako veoma stare galaksije umiru – iz centra ka periferiji.

Prethodnog meseca je širom sveta tradicionalno obeležen i Dan planete Zemlje. Ovo me je ponovo podsetilo kako često znamo da se nekom temom bavimo samo kada je marketing kampanja lansira u našu svest. Umesto toga bolje bi bilo da smo svi svesni mesta gde živimo i ljudi i životinja kojima smo okruženi. Uvek treba da imamo na umu da naša (ne)dela utiču na svet oko nas. Budimo svesni toga uvek, a ne samo kada nam neko kaže da danas treba pokloniti cvet, zasaditi drvo, pokupiti smeće, otvoriti knjigu…

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •