Reč urednika u aprilskom broju

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSsmallPomračenje na pravi način

Došli smo do toga da se danima unapred najavljuje jedan naučni događaj, i to na naslovnim stranicama, u udarnim terminima vesti, a na sam dan događanja su i aplikacije vesti izbacivale push informaciju.
Pre samo šesnaest godina smo istim povodom bili dezinformisani u jednoj aktivnoj kampanji širenja straha.
I tog 11. avgusta 1999. i ovog 20. marta 2015. godine nad našom zemljom i celom Evropom je moglo da se posmatra Pomračenje Sunca. Ovoga puta samo delimično pomračenje, ali masovno na trgovima mnogih gradova. Onda je bilo drugačije – i pomračenje i njegovo posmatranje.

Oni koje su te 1999. otišli na sever mogli su da prate i potpuno pomračenje Sunca, ali je tada bilo mnogo manje ljudi spremnih na to.
Ipak, lep martovski dan, mnoštvo ljudi na ulicama koji svi zure u nebo je dokaz da su se stvari malo popravile. Rendgenski snimci, CD-ovi, nagaravljeno staklo, maske za zavarivanje… Razne stvari su ljudi koristili da umanje sunčevo zračenje kako bi mogli da vide kako Mesečev disk zaklanja Sunčev. Za čitaoce koji nisu mogli da gledaju pomračenje izabrali smo nekoliko fotografija koje su napravili valjevski istraživači.
U ovom broju obeležavamo i dva velika jubileja. Naš poznati kosmolog Milan Ćirković piše o pet decenija otkrića mikrotalasnog pozadinskog zračenja.  Biće to prilika da vidite da otkriće kosmičke mikrotalasne pozadine nije samo potvrda da se Veliki prasak »zaista desio«, nego da je u pitanju čitava konceptualna revolucija, u kojoj smo se po prvi put približili, onoliko koliko je to fizički moguće, samom početku materijalnog sveta, odnosno početnim uslovima iz kojih je nastalo sve ovo što vidimo danas oko nas. Pored ovoga donosimo tekst i o teoriji relativnosti i celom jednom veku od prvog objavljivanja Ajnštajnovih ideja.
Završetak svakog broja časopisa je stresan, kao i privođenje kraju eksperimenta, ili pisanja rada. Zato smo se u tematu ovog broja poza–bavili stresom, njegovim uzrocima, ali i predlozima kako ga pobediti uz pomoć nauke.
Zašto su nam, uz hiljade mobilnih njuz aplikacija, medijskih portala i štampanih medija, za prenošenje vesti neophodne i ulice i zidovi, možete pročitati u tekstu pod naslovom „Ulica otvorenih vesti“. A kako su vesti važne, i dalje nastavljamo da objavljujemo izabrane vesti iz sveta nauke.
Ovaj broj donosi i intervju sa jednim nekadašnjim naučnikom koji je sada mnogo poznatiji kao strip crtač. U pitanju je Horhe Čam, autor poznatog stripa o „mukama“ postdiplomaca „Phd Comics“. On je boravio u Srbiji na jednoj konferenciji o kojoj takođe pišemo detaljnije u tekstu „YES za ekologiju“ i izdvojio vreme da sa nama porazgovara. Njegova glavna  poruka je da odlaganje obaveza ne mora biti loša osobina. Naravno, ukoliko te obaveze na kraju završite u zadatom roku. Ukoliko to ne uspete onda ste samo lenji, kaže naučnik koji je od nauke odustao kada je shvatio da ima veći broj poseta sajtu nego citata svojih radova.
Nadam se da će ovaj broj čitaocima biti zanimljiv, pogotovo zbog mnoštva domaćih tekstova i novosti. Na ovaj način pokušavamo da animiramo domaću naučnu zajednicu da širokoj javnosti predstavi svoje aktivnosti.
Jedino tako možemo imati naučno pismenu javnost kojoj se ne može desiti da kao pre šesnaest godina pobegne iza roletni i zavesa i na TV aparatima gleda kako narod širom sveta uživa na trgovima. Samo tako ćemo imati, kao ovog marta, ljude koji u redovima čekaju da bi pogledali kroz teleskop i čuli nešto zanimljivo iz astronomije. Samo tako nećemo podleći masovnoj histeriji protiv vakcinisanja… Ali sada već otkrivam tekstove koji će se pojaviti u narednim brojevima.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •