Reč urednika

NikolaBozicUrednikPSsmall
Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSsmall

Osvojena kometa

 

Od ovog, prazničnog broja Popular Science Srbija, očekujte mnogo više naučnih tekstova, domaćih autora, koji će biti komplementarni tekstovima koje nam o najnovijim tehnološkim čudima donosi američko izdanje. Želja nam je, takođe, da ubuduće imamo mnogo više tema o domaćoj nauci, naučnicima i naučnim institucijama, kao i da predstavimo dešavanja u čitavom regionu Jugoistočne Evrope.

Godina iza nas je uspela da i ovoj generaciji ljudi na Planeti ponudi neizvesnost otkrivanja svemira. Kao i pre 45 godina, kada je cela planeta slušala radio prenos spuštanja Apola 11 na Mesec i prve reči prvog čoveka na Zemljinom prirodnom satelitu, tako je i dvanaesti dan jedanaestog meseca prošle godine držao sve zemljane uz svoje pametne telefone, kompjutere i televizore. Svi mi smo isčekivali spuštanje prvog robota na jednu kometu.
Robotić Fili, spušten sa međuplanetrane sonde Rozeta na kometu Čurjumov-Gerasimenko, je zbog nesrećnog spleta okolnosti, zaustavio dah i naučnicim i svima ostalima. Ispostavilo se da je cela misija mogla da propadne, jer solarni paneli nisu dobijali dovoljno sunčevog zračenja da napune baterije. Ipak naučnici Evropske svemirske agencije su uspeli da na vreme reaguju, iskoriste malo energije koju su imali, pomere robotića na površini komete u malo bolji položaj, i da za kratko vreme uzmu neke uzorke tla za obradu.

 

Robot Fili je zatim otišao u hibernaciju, čekajući više sunčevog zračenja kako se kometa bude približavala unutrašnjosti Sunčevog sistema, sa nadom da će energije biti dovoljno da se misija nastavi. Ipak rezultati koje je prikupio za nekoliko sati rada su dovoljni da istraživanje svemira ostane i dalje inspirativno ne samo astronomima nego i čitavoj javnosti.
Misija Rozeta, je tema koju obrađuje domaća redakcija Popular Science Srbija u ovom broju. Želeli smo da budemo aktuelni i da prikažemo detaljno događaj koji je okupirao celokupnu svetsku javnost, ali i da predstavimo tehnološka ograničenja sa kojima se suočavamo kao civilizacija, i sa kojima mogu da propadnu i veoma skupi i dugotrajni eksperimenti u nauci.

 

Pred vama se nalazi broj u kojem već možete prepoznati nove tendencije i planove našeg i vašeg časopisa. Zato vam već sada predstavljamo naučnicu koja je domaću nauku stavila na mapu Evrope, instituciju koja već 140 godina radi u centru našeg glavnog grada, a mnoštvom kratkih vesti pokušali smo da vam dočaramo raznovrsnost naučnih dešavanja i otkrića…

Odlučili smo se i da globalnu temu klimatskih promena lokalizujemo, i pokažemo koliko je važno da naši najveći gradovi počnu da razmišljaju o adaptacijama na njih. Gradovi se širom sveta mnogo bolje prilagođavaju klimatskim promenama, nego same države.

Ono najzanimljivije u ovom broju jeste izbor 100 najboljih stvari u različitim oblastima nauke i tehnologije. A tu su i otvoreni izazovi u ovoj 2015. godini.

Godinu pred nama UN su proglasile za Međunarodnu godinu svetlosti, obeležavajući 1000 godina od proučavanja svetlosti od strane arapskih naučnika.

 

Neka Vam ova godina osvetli put uspeha i sreće!

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •