Sve je relativno već ceo vek

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Quantum-Gravity3

Prostor i vreme zavise od toga odakle se mere. Dva posmatrača sa baterijskim lampama putuju brzim vozovima. Svaki od njih može da tvrdi da je prvi uključio svoju lampu i da pritom bude u pravu, posmatrano sa njegove tačke gledišta.

Ovu teoriju nam približava još jedan zanimljiv eksperiment. Naime u njemu jedan brat blizanac putuje svemirskim brodom približno brzini svetlosti, dok drugi ostaje na Zemlji. Po povratku na Zemlju, prvi blizanac otkriva da je brat koji je ostao na Zemlji ostario brže od njega. Paradoks se javlja nakon što se razmotri protok vremena iz ugla oba blizanca. Ovaj eksperiment je poznat pod nazivom Paradoks blizanaca.

Pošto se blizanac u kosmosu kreće gotovo brzinom svetlosti, njegov sat otkucava čak 86% sporije u odnosu na zemaljski. To znači da blizanac koji putuje stari mnogo sporije, i ako se vrati na Zemlju nakon napunjenih pet godina, zateći će svog brata znatno starijeg, tačnije starog 110 godina.

depositphotos_8894326_xxxlS druge strane, pošto je kretanje relativno, sasvim je ispravno reći da je blizanac koji je putovao po kosmosu u stvari mirovao, a da se drugi blizanac zajedno sa planetom Zemljom kretao u odnosu na njega velikom brzinom. Stoga bi blizanac koji je sve vreme bio na Zemlji treblo da na završetku putovanja bude mlađi od svoga brata, što je u očiglednoj kontradikciji sa prethodnim zaključkom, i što čini suštinu ovog relativističkog paradoksa.

Postoji nekolicina sličnih misaonih začkoljica koje se tiču ovakvog načina posmatranja situacija.

Relativnost zato može da bude puna paradoksa. Da bi se sprečile takve nesuglasice, prvo treba da pažljivo razmislite o tome kako vaše kretanje utiče na vašu percepciju proticanja vremena drugih ljudi. Mada, isto tako treba misliti kako i drugi mogu da drugačije vide prolaženje vašeg vremena.

Teorija relativnosti u fizici je teorija koja se bavi analizom fizičkih zakona i merenja čiji se rezultati menjaju u zavisnosti od kretanja i položaja posmatrača. Stoga se u teoriji relativnosti analiziraju i interpretiraju merenja obavljena od strane više posmatrača koji su u relativnom kretanju u odnosu jedan na drugog. U klasičnoj fizici je opšteprihvaćeno da će posmatrači bilo gde u kosmosu, bez obzira da li su u pokretu ili statični, dobiti iste rezultate merenja prostora i vremenskih intervala.

8_RelativityOve godine, tačnije drugog decembra, obeležiće se stogodišnjica Ajnštajnovog pronalaska Opšte teorije relativnosti, koja je do današnjeg dana ostala fundamentalna teorija gravitacije. Regulišući svemir u najvećoj meri, opšta teoriji relativnosti ostaje sa kvantnom mehanikom, kamen temeljac moderne fizike. Ali dok je kvantnu mehaniku stvaralo više velikih umova -de Broglie, Bohr, Heisenberg, Schrödinger, Born, Dirac— opšta teorija relativnosti je u potpunosti formirana od strane Ajnštajna.

Teorija relativnosti je teorija fizike, koja u odnosu na parametre kretanja i položaja posmatrače analizira promene u rezultatima merenja u okviru fizičkih zakona. Tako se u okviru ove teorije analiziraju merenja obavljena od strane više posmatrača koji se jedan u odnosu na drugog nalaze u relativnom kretanju. Za razliku od nje, u klasičnoj fizici je opšteprihvaćeno da će svi rezultati merenja u kosmosu biti jednaki bez obzira na to da li su posmatrači u statičnom ili dinamičnom stanju.

Postoje dve teorije relativnosti, Specijalna teorija relativnosti i Opšta teorija relativnosti. Ajnštajn je zapravo primarno prezentovao Specijalnu teoriju relativnosti 1905.god., da bi 1916. predstavio Opštu. Prva se bavi električnim i magnetnim fenomenima, dok druga teorija analizira i pokušava da odgovari na fenomen gravitacije. Zanimljivo je što se obe, naizgled, usprotivljuju zdravorazumskom shvatanju sveta u kojoj su prostor i vreme apsolutne kategorije.

Specijalna teorija ima dva osnovna postulata. Prvi, “Svi inercijalni posmatrači su ravnopravni”, je bio prisutan u klasičnoj fizici i nije postojao zajedno sa drugim, ali je nešto što se svakodnevno može opaziti. Dok je drugi postulat – “Brzina svetlosti u vakuumu je ista za posmatrače iz svih inercijalnih referentnih sistema” u kombinaciji sa prvim bio potpuna novina u fizici. Ovaj postulat Odbacujući njutnovska načela o apsolutnom prostoru i vremenu, pokazuje da dva događaja zavise od kretenja posmatrača, dok je brzina svetlosti u vakuumu uzeta kao apsolutna brzina.Ova brzina uzeta je kao naveća, koju je u prirodi nemoguće nadmašiti.

Specijalna teorija je bila u potpunoj suprotnosti sa Njutnovom klasičnom teorijom gravitacije. Njihovi postulati bili su u direktnom sukobu. Radeći od 1904.god. 19014. Ajnštajn je pokušao da dođe do rešenja kojim če izmiriti ove dve velike teorije. Do rešenja je došao 1916.god koje je bilo uobličeno u vidu Opšte teorije relativiteta.

maxresdefaultOna, naime uopštava relativnost sa inercijalnih sistema i na sve neinercijalne sisteme, kao i one koje su u gravitacionom polju u stanju mirovanja. Osim toga, uvoden je novi postulat – princip ekvivalentnosti. Takođe za razliku od prethodne teorije, Ajnštaj je povezao prostor i vreme sa jedne strane i masu sa druge strane. Na taj način je došao do jedinstvenog objašnjenja u kom masa deformiše ili zakrivljuje prostor, tako da se druga tela pri kretanju ubrzavaju pravolinijski, što je u stvari jednako delovanju gravitacione sile.

Klasična fizika koja je do tada poznavala Njutnove zakone, električna i magnetna kola, termodinamiku i elektrodinamiku, je u dve godine 20.veka doživela potpuni procvat. Trijumf. Fizičari koji su do tada već zadužili čovečanstvo, mislili su su sa su pokolenjima ostavili vrlo malo posla. Međutim misao “Kako je Bog stvorio ovaj svet?”, koja je bila vodilja mladog naučnika Ajnštajna zadala je veliki domaći zadatak i ogromne muke tadašnjim i budućim fizičarima i počela da piše stranice novije istorije fizike.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •