Teleskop Milanković

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPS“To je bila nova prilika da vidite i mališane koji po prvi put izgovaraju svoje „Vau!“ kada shvate šta posmatraju kroz teleskop.“Naša zemlja ima novi teleskop. Astronomska zajednica je zahvaljujući evropskom projektu BELISSIMA (BELgrade Initiative for Space Science, Instrumentation and Modeling in Astrophysics) dobila instrument sa kojim će moći da bude ravnopravna astronomima celog sveta.”

Ovaj najveći teleskop u našoj zemlji, sa prečnika primarnog ogledala 1.4 metra, će nositi ime po našem naučniku Milutinu Milankoviću. Teleskop Milanković je dva i po puta veći od trenutno postavljenog teleskopa na Astronomskoj stanici Vidojevica, na 1150 metara nadmorkse visine.
Teleskop Milanković će motriti na nebo sa jednog od najboljih lokaliteta za astronomska posmatranja u našoj zemlji, na planini Vidojevica, poznatom po minimalnom svetlosnom zagađenju.

U pitanju je optički teleskop, u potpunosti automatizovan, pa neće zahtevati prisustvo operatera na licu mesta. Posmatranja će se vršiti u realnom vremenu putem interneta. Na prostoru zapadnog Balkana trenutno ne postoji teleskop sličnih dimenzija i performansi.

U danu kada ovaj Uvodnik nastaje imali smo priliku da posmatramo tranzit Merkura preko sunčevog diska. Pojava koja predstavlja „malo pomračenje“, samo što je lik planete Merkur na nebu mnogo manji od lika Sunca i zato nema znatnog zaklanjanja Sunca. I ovog puta je zanimljiv fenomen izmamio na ulice i astronome amatere, koji su omogućili i mnogim usputnim znatiželjnicima da kroz teleskop pogledaju Sunce i maleni Merkur ispred njega. Nova prilika da se vide i mališani koji po prvi put izgovaraju svoje „Vau!“ kad shvate šta je to što posmatraju kroz teleskop.

Već dugo se pripremamo za besmrtnost, ili barem neku njenu verziju. U 16. veku, španski istraživač Huan Ponse de Leon, navodno je bio u potrazi za fontanom mladosti. Još više unazad, u grčkoj mitologiji, ambrozija je garantovala večni život. Još uvek tražmo načine da pritisnemo dugme biološke pauze, ali današnji naučnici imaju praktičniji pristup: nadaju se da će zaustaviti starenje sprečavanjem bolesti koje najčešće dolaze sa njim. Ako uspeju, mi nećemo samo da živimo duže, nego ćemo biti zdraviji i mlađi.

U ovom broju pišemo šta danas znamo o besmrtnosti, a šta Ponse de Leon nije.

Najuzbudljivije oblasti nauke se često ne mogu videti golim okom jer su ti fenomeni ili preveliki ili premali, suviše spori ili suviše brzi. Zato verujemo da je vredno nagraditi one koji koriste nove tehnike, ili na novi način koriste tradicionalne, da bi vizuelno predstavili naučne ideje. Dakle, već drugu godinu za redom, Popular Science zajedno sa Američkom Nacionalnom naučnom fondacijom vam donosi primere predivno predstavljenih informacija.

Donosimo i tekstove o petoj godišnjici akcidenta u Fukušimi, o tome da li ćemo uskoro moći da naselimo neko drugo mesto u svemiru, o ratovanju uz pomoć društvenih medija, i mnogo drugog aktuelnog i zani–
mljivog.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •