Tragom slepih putnika

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

1a_lionfish

 

 

 

 

Ne zna se na koji način je vrsta riba-lav (Pterois miles), čiji je prirodno stanište Tihi i Indijski okean, dospela u vode severnog Atlantika. Pretpostavlja se da se nekoliko primeraka ove vrste oslobodilo iz akvarijuma na obali južne Floride tokom uragana Endru 1992. godine, mada postoji mogućnost da je bilo i slučajeva namernog puštanja u more od strane nesavesnih vlasnika akvarijuma. Sa obala Floride, preko Meksičkog zaliva, ova riba se proširila sve do Kariba, a od 2012. godine sve veći broj primeraka ove vrste se uočava i u vodama Mediterana. Iako je Mediteran smatran nepovoljnom sredinom za razvoj ove vrste, uticaj globalnog zagrevanja je doveo do porasta temperature vode i stvaranja povoljnih uslova za invaziju. Najnovija zapažanja predstavljaju upozorenje marinskim ekolozima da deluju pre nego što razmnožavanje primeraka ove vrste dovede do nepovratne štete koralnim ekosistemima.

 

3a_cargo_ship
Migracije bioloških vrsta iz jednog predela u drugi predstavljaju deo evolucionih procesa. Međutim, razvojem ljudskih zajednica i civilizacija, nastali su novi putevi migracija i invazije bioloških vrsta. Postoji veliki broj vrsta koje su donesene, namerno ili slučajno, u predele u kojima ih nikada nije bilo. Veliki broj takvih vrsta je već doveo do nepovratnog narušavanja biološke raznovrsnosti. Biološka invazija stranih vrsta je druga po redu pretnja biodiverzitetu planete, odmah posle uništavanja životne sredine. Nažalost, ova pretnja raste, jer je sve veći broj vrsta koji se transportuje širom planete, kojima se trguje, i koje ljudi gaje radi ishrane ili ukrasa. Pored ubrzanog razvoja trgovine i transporta, porastu biološke invazije u velikoj meri pogoduje neinformisanost ljudi, nepromišljeno korišćenje biljaka i životinja, i porast interesovanja za egzotičnim kućnim ljubimcima.
Biološka invazija uzrokovana ljudima počinje pre više milenijuma razvojem poljoprivrede i pripitomljavanjem životinja i biljaka. Ljudske zajednice su migrirale i kolonizovale planetu, noseći sa sobom veliki broj jestivih biljaka, vodeći domestifikovane životinje, a sa njima i parazite i patogene.
Doba velikih otkrića između 15. i 18. veka je donelo ogroman napredak zapadne civilizacije, ali su istraživački i trgovački brodovi takođe nosili i veliki broj slepih putnika. Neki od tih slepih putnika su postali svetski poznati, kao na primer pacovi. Dve vrste pacova (Rattus rattus i R. norvegicus) su raširene po čitavoj planeti, a najveći procvat njihove populacije su doživele na okeanskim ostrvima. Osim što pacovi predstavljaju prenosioce mnogih bolesti, oni imaju daleko veće posledice po faunu ostrva, na kojima je endemični biodiverzitet često evoluirao u odsustvu bilo koje vrste kopnenih sisara. U Polineziji i Mikroneziji pacovi koji su doputovali brodovima su doveli do istrebljenja više vrsta retkih ptica nego u bilo kom delu sveta. Pacovi su doneseni na Devičanska ostrva početkom devetnaestog veka gde su se raširili i stvorili velike ekonomske probleme. Kasnije su introdukovani mungosi radi istrebljenja pacova, ali je umesto jedne ostrvo dobilo dve invazivne vrste.
Poslednji primerak ptice dodo je nestao na prostoru Mauricijusa u sedamnaestom veku zahvaljujući krupnim sisarima koje je čovek doneo iz drugih krajeva. Introdukovani sisari su odgovorni za izumiranje 90% svih vrsta ptica od 1500. godine do danas. Trenutno u Australiji postoje napori da se uništi preko dva miliona jedinki divljih mačaka.
Ne predstavljaju samo krupni sisari opasnost. Virusi su vekovima putovali sa Evropljanima širom Novog sveta. Najsmrtonosnije su bile velike boginje, koje su usmrtile većinu urođeničkih naroda Amerike. Pored njih, veoma veliku smrtnost ljudi Novog sveta i Okeanije su izazvali grip, male boginje i veliki kašalj.
Danas se hiljade vrsta svakodnevno prenosi prekookeanskim brodovima sa jednog na drugi kraj planete. Neke od tih vrsta se veoma brzo prilagode novim uslovima i brzo rašire. Azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus), koji je u Evropu i Ameriku prenet slučajno, u gumama koje su transportovane kao roba, predstavlja pretnju ljudima zbog toga što je prenosilac denga virusa i virusa Zapadnog Nila. Balastni rezervoari prekookeanskih brodova se pune morskom vodom radi stabilizacije tokom putovanja bez tereta. Ta voda sadrži lokalne vodene organizme koji se ispuštaju prilikom svakog ulaska u novu luku. Procenjuje se da se svakog dana na ovaj način prenese i do 10.000 različitih vrsta. Biolozi su našli stotine invazivnih vrsta u zalivu San Franciska, koji predstavlja jedan od zaliva pod najvećom biološkom invazijom.

2a_rat
Važan izvor stranih patogena i virusa jeste i trgovina egzotičnim kućnim ljubimcima. Broj ljudi koji kupuje biljke i životinje iz udaljenih predela sveta raste. Danas je moguće putem interneta kupiti veliki broj biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su mnoge veoma invazivne. Međutim, kada vlasnici izgube interesovanje za svoje egzotične ljubimce ili kada shvate da nemaju uslove za gajenje, često ih puštaju u prirodu. Burmanski piton (Python bivittatus), nekada popularni kućni ljubimac zbog lepe obojenosti i prijatne naravi, je sada invazivna vrsta u Floridi. Zreli burmanski piton može dostići dužinu od oko 4 metra, zbog čega zahteva specijalizovane kaveze i veliku količinu hrane, što predstavlja situaciju koja je neprihvatljiva za većinu vlasnika. Trenutno velika prirodna populacija ove vrste zmija naseljava predele južne Floride gde su kao najveći predatori već desetkovale lokalne populacije ptica i sisara.
Crvenouha kornjača (Trachemys scripta), poreklom iz severne Amerike, je primer kućnog ljubimca koji je zbog neodgovornih vlasnika dospeo u slatkovodna staništa celog sveta. U Evropi je crvenouha kornjača u kompeticiji sa domaćom barskom kornjačom (Emys orbicularis). Nekadašnji kućni ljubimci narkobosa Pabla Eskobara u Kolumbiji, nilski konji (Hippopotamus amphibius), su se oslobodili zatočeništva nakon njegove smrti i uspostavili najveću prirodnu populaciju nilskih konja izvan Afrike. Trenutno su primer najkrupnije invazivne vrste na svetu, i verovatno najekstremniji problem odbeglih kućnih ljubimaca.

4_trachemys
Turizam postaje sve važniji oblik rasprostiranja invazivnih vrsta. Predeli koji su atraktivni za turiste su sve češće veoma blizu centara biodiverziteta, te unošenje stranih vrsta ima sve veći negativni uticaj. Najnovija istraživanja pokazuju da porast ljudske aktivnosti u Arktiku, zajedno sa globalnim zagrevanjem, može dovesti i do velike invazije vrsta u severne predele. Kako se Arktički led topi, tako se otvaraju nove rute za turizam i trgovinu, ali raste i uticaj invazivnih vrsta na osetljive ekosisteme.
Zajedničko delovanje klimatskih promena, uništavanja životne sredine i globalizacije će ubrzati ekološku homogenizaciju planete i samim tim pospešiti biološku invaziju, što će uništiti mnoge retke vrste. Biodiverzitet omogućava život vredan življenja na planeti Zemlji i zbog toga bi svi trebalo da budemo spremni da odlučno odgovorimo na pretnje koje dolaze od invazivnih vrsta.

Piše: Bojan Kenig

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •