Ulica otvorenih vesti

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

 

Zašto su nam, uz hiljade mobilnih njuz aplikacija, medijskih portala i štampanih medija, za prenošenje vesti neophodne i ulice i zidovi?

Dundus_Square

Najveći transparentni LED ekran na otvorenom širok je 32, a dugačak čitavih 500 metara. Postavljen je zaista daleko od Beograda – na grandioznom centralnom trgu u milionskom kineskom gradu Sudžou, u istočnoj provicniji Đangsu. Ulični ekran prekriva prolaz sa pet celina, biznis delom, prodavnicama i restoranima. Sastoji od čak 200 miliona LED sijalica. Danas se slični, mada nešto manji, LED zidovi podižu u svim većim svetskim gradovima, od Las Vegasa do Tokija. Na njima je moguće posmatrati raznovrsne projekcije, filmove i naravno – čitati poslednje vesti.

Ulični LED ekrani su samo jedan mogućnost za izveštavanje na otvorenom. I dok obilje izvora informacija koje su vam dostupne na mobilnim uređajima, na internetu, televizijama i društvenim mrežama često prati iste globalne trendove, gde istu vest prenose milioni portala, ulične svetlosne poruke, ali i konvencionalno ispisani grafiti po zidovima dominantno emituju vesti koje su mahom lokalne, korisne i svakodnevne. Bilbordi sa LED ekranima, ekrani u gradskom prevozu, elektronski oglasi na zidovima kakvi se uveliko postavljaju i po našim gradovima izveštavaju nas o temperaturi, prilikama za kišu i sneg, obližnjim koncertima i tribinama, a povremeno i većim događajima o kojima konvencionalni mediji ćute.

Oglašavanje u fizičkom prostoru je svoj vrhunac dostiglo u Americi popularnom tehnikom skywriting, kada se oglasi, poruke i vesti ispisuju na nebu – uz pomoć aviona i raspršivača niskoviskoznog ulja, koje izvesno vreme ostaje da lebdi visoko na nebu. Objavljivanje vesti i poruka, međutim, nije moderna tvorevina. Zapravo, ostavljanje tragova u javnom prostoru daleko je starije od svih štampanih medija.

GLAD. PAR. XX | M. TVLLI. PVGN. POM. PR. NON. NOVEMBRES. | VII.IDVS NOV. Mada je danas teško čitljiv čak i za dobre poznavaoce latinskog jezika, ovaj antički natpis na zidu obaveštavao je svakog uzgrednog prolaznika u rimskom gradu Pompejima da će se dvadeset parova gladijatora koji pripadaju Markusu Tulijusu boriti u Pompejima od 4. do 7. novembra.

Ova zidna vest je jedna od više stotina sačuvanih poruka i grafita koji su u ovom gradu dva milenijuma bili zatrpani u vezuvski pepeo, poruka kakvim su inače bili iškrabani svi rimski gradovi i koje mogu predstavljati jednu od preteča savremenih medija. Stari Rimljani su po zidovima mogli da pročitaju svakojake novosti i oglase, ali su zapravo, mnogo češće, sa njih čitali sasvim lične poruke. Najstariji pronađeni pisani grafiti javljaju se par vekova ranije, u grčkom gradu Efesu, i predstavljaju oglase za prostitutke. Bazično, najstariji takav zidni zapis star je čak 30.000 godina, nastaje još u praistoriji i predstavlja izveštaj o uspešnom lovu pećinskih ljudi.

Antički grafiti imaju jednu zajedničku osobinu sa modernim uličnim informisanjem. Naime, oni svedoče o skučenosti informativnog prostora kojim je vladao jedan Rimljanin i uopšte čovek antike, ali i tome kako lokalne netrpeljivosti i emocije imaju primat nad vestima iz Imperije. Naime, vest kojom je Tulijeva škola gladijatora na zidu objavila najavu svoje predstave izmešana je i sa mnoštvom lascivnih poruka, ljubavnih stihova, samosažaljivih izjava i mudrolija kakve su Rimljani ostavljali po zidovima.

Sa pravim početkom novinarskog izveštavanja, pojavom štampe i mogućnošću da se lako, jeftino i brzo napravi veliki broj kopija informacije, svet je i dalje lokalan. Najstariji časopis, pokrenut samo sto godina nakon Gutenbergove revolucije u štamparstvu, osnovan 1594. godine u Kelnu u Nemačkoj pod nazivom Mercurius Gallobelgicus, čitaocu nudi kakvu-takvu informaciju iz sveta koji ne doseže dalje od onog što i sam čitalac može da dostigne peške ili na konju.

Kada, tokom industrijske revolucije, profesionalni mediji postaju sve više ono što su danas – brzi, precizni i nemilosrdni, tehnika izveštavanja se menja, a novine prestaju da pišu samo o lokalnim događajima. Zahvaljujući telegrafu, kratke, upečatljive vesti stižu od dopisnika iz celog sveta gotovo u realnom vremenu. Sa pojavom internet medija krajem XX veka, dolazi do revolucije posle koje više nema nikakvih ograničenja u distribuciji vesti.

Svojom masovnošću, svojom dostupnošću, ali i otvorenošću u svakom trenutku, internet za samo dve decenije preuzima primat u informisanju. No, njegova globalnost zahteva i protivtežu – nosioca lokalne infromacije, kao što su zidovi. Sa razvojem novih, virtualnih mapa i uređaja poput Google naočara, ova dva sveta konačno počinju da se spajaju. Ulica i mediji budućnosti činiće jedinstven prostor.

Piše: Slobodan Bubnjević

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •