Uspavani robot na kometi

Philae_on_the_comet_small
Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Philae_on_the_comet_Front_web
Robot Evropske svemirske agencije sleteo je na kometu Čurjumov-Gerasimenko 12. novembra 2014, posle desetogodišnjeg putovanja kroz svemir.

Sletanje nije prošlo onako kako je planirano. Harpuni robota Fili, koji je stigao do komete Čurjumov-Gerasimenko, nisu ispaljeni kako je trebalo, pa je robot dva puta odskočio od površine, to jest sleteo je tri puta, piše naučnopopularni portal Elementarijum.
Neki bi rekli – tri puta sleteti na kometu, to je sjajno. Nije baš tako. Ovo sletanje koštalo je Fili neprocenjive električne energije i vremena. Ali to nije ono najgore. Ponovno sletanje znači da je robot sada na drugačijoj poziciji od one na kojoj bi trebalo da bude, na najgoroj poziciji za njega u tom trenutku – u hladu.
Kompletan sistem napajanja robota oslanja se na solarnu energiju. Baterije su povezane sa ukupno osam solarnih ploča koje bi trebalo da prikupljaju energiju Sunca i pretvaraju je u neophodnu električnu energiju. Šest od ovih osam ploča postavljene su na zidove Filija (od kojih je jedna na poklopcu), a dve su takozvani „balkoni“, koji po potrebi mogu da se otkače. Ploče su sastavljene od 1224 silikonske solarne ćelije, debljine 200 milimetara, čija je ukupna površina dva kvadratna metra. Iste ćelije koristi i sonda Rozeta. One su pravljene u LILT (low intensity and low temperature) tehnologiji za uslove niskog osvetljenja i temperature.
Stručnjaci ESA koji rade sa Filijem računali su da će robot dobijati između šest i sedam sati Sunčeve svetlosti na dan, usled rotacije komete na svom putu ka Suncu. Na ovaj način bi se dopunjavale baterije koje su bile na maksimalnom naponu pre polaska sa Rozete, što bi robotu dalo oko 60 radnih sati na kometi. Nakon toga bi otišao u idle mod, odnosno Fili bi zaspao.
Problem, kao što smo već pomenuli, nastao je pri sletanju. Nakon dva odskoka, Fili se našao nekoliko metara dalje od svog planiranog mesta za sletanje. Na njegovu nesreću, ovo mesto je u senci litice, a Fili je skoro pa na boku sa jednom svojom „nogom“ u vazduhu. Zato je Fili osunčan samo sat i po vremena dnevno, što je značajno skratilo njegov rad na kometi.
Robot je ipak uspeo da odradi 80 odsto naučnog posla koji je planiran. Podaci su, u uzbudljivoj trci sa vremenom, poslati na zemlju i sada je na naučnicima iz ESA da ih obrade. Poslednjim naporima izveden je i manevar rotiranja Filija za 35 stepeni, čime se povećava osvetljena površina i daje nadu da će se Fili još jednom probuditi.
Prvi rezultati analiza ovih uzoraka poslatih sa komete Čurjumov-Gerasimenko možda će biti ključni za rešavanje jednog od najvećih problema u nauci – porekla života na Zemlji. Komponente koje su stigle na Zemlju prikupio je nemački instrument COSAC, dizajniran da „omiriše“ tanku atmosferu komete i pronađe organske molekule nakon sletanja.
Prvo se pretpostavljalo da pokušaj analize tla dopremljenog sa komete nije bio uspešan. Međutim, stručnjaci iz DLR-a, nemačkog vazduhoplovnog centra, koji rade na COSAC instrumentu, potvrdili su da su pronađene materije organskog porekla, ali su dodali i da tim i dalje pokušava da protumači sve rezultate.
Još nije zvanično objavljeno koji su molekuli pronađeni i koliko su složeni. No, nova otkrića su verovatno obezbedila uvid u mogući doprnos kometa u formiranju nekog od hemijskih gradivnih blokova iz prvobitne smese, iz koje je evoluirao rani život na Zemlji.
Druge analize su pokazale da je površina komete uglavnom vodeni led prekriven tankim slojem prašine.
Preliminarni rezultati MUPUS instrumenta, koji je bio zadužen za raspoređivanje čekića na kometi, nakon Filijevog sletanja, tvrde da je sloj prašine na površini  debeo od 10 do 20 cm i da se ispod njega nalazi veoma čvrst vodeni led.
Međutim,  na temperaturama koje se sreću u spoljašnjem svemiru led bi bio zaleđeno čvrsto telo, a MUPUS-ovi podaci pokazuju da je ispitana supstanca tvrda kao smrznuto sitno kamenje. Pošto je gustina kometa oko 0,4 g/cm3, ne postoji mogućnost da je taj sloj sačinjen od kamena.
Naučnici se nadaju da će, kako se kometa Čurjumov-Gerasimenko bude približavala Suncu, do solarnih panela Filija doći dovoljno svetlosti i da će se robot probuditi i  dovršiti ispitivanja. Do tada, istraživači će morati da se zadovolje i pozabave rezultatima koji su im trenutno dostupni.
Kometa je trenutno iza orbite Marsa, a najbliže Suncu biće 2015. Godine, piše Elementarijum, portal o nauci na srpskom jeziku. Tada će Fili biti više osvetljen, pa se ESA nada da će skupiti dovoljno energije da nam se još jednom javi. Držimo mu palčeve.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •