Reč urednika u martovskom broju

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSsmallVanzemaljci na Zemlji

Dosta dugo tragamo za postojanjem života na drugim planetama. Na neke planete čak smo poslali i automatizovane sonde kako bismo pokušali da pronađemo (jednostavan) život, ili bar da pronađemo dokaze da ga je nekada bilo.

Mars kao planeta sada već predstavlja stereotip vazemaljskog mesta na kojem očekujemo da pronađemo tragove postojanja života. Pored ove planete, posebno je zanimljiva, ne samo u naučnofantastičnom smislu, i Evropa – satelit Jupitera. Nebesko telo pokriveno okeanom vode sa zaleđenom površinom. Voda, u tečnom stanju, u tolikoj količini više je nego pogodna za nastanak, i opstanak života. Tu su i vansolarne planete, oko 2000 planeta, koje smo otkrili u prethodnih 25 godina, koje kruže oko drugih zvezda. Sve su ovo mesta za koja smatramo da mogu biti pogodna, ili su to nekada bila, za nastanak života.
Svo vreme smo, međutim, zanemarivali našu Planetu, kao mesto gde možda postoji „vanzemaljski“ život.
U ovom broju Popular Science Srbija osvrćemo se na ona živa bića koja na Zemlji žive u ekstre mnim uslovima – povišen pritisak, povišena ili smanjena temperatura, povišena radijacija, povišena kiselost sredine… – uslovima koji vladaju i na mnogim planetama na kojima ne tragamo za životom.
Tema o ekstremofilima, i vanzemaljskim oblicima života, je odličan povod za razgovor sa čovekom koji se kod nas bavi astrobiologijom, jednom od najmlađih naučnih disciplina – prof. dr Milanom Ćirkovićem.
Pored toga predstavljamo i naj–noviju podršku evropskih fondova za pokretanje moderne naučne institucije za poljoprivredu i hranu u Novom Sadu. Na žalost, osvrćemo se i na probleme koje je tokom prethodnog meseca imao naš poznati institut za genetiku IMGGI.
Pored raznih tehnoloških novotarija i gadžeta u ovom broju Internet sagledavamo iz malo drugačijeg ugla. Pokušavamo da odgovorimo na pitanje ko i zašto upravlja mrežom nad mrežama. Na Internetu je nekoliko jezika dominantno, ali je vrlo vidljivo da je broj jezika veliki. O budućnosti jezika i jeziku budućnosti govorimo sa ciljem da razmotrimo da li polako konvergiramo ka jednom jeziku.
Zanimljiv pogled na nauku daje nam i tekst posvećen najgorim poslovima u nauci. Šta sve pojedini stručnjaci moraju da rade kako bi ostvarili napredak u nauci je ponekad i nezamislivo.
Od ovoga broja kroz rubriku „Vesti iz regiona“ pokušavamo na jednom mestu da prikažemo neka zanimljiva dešavanja u svim zemljama ovog regiona. U ovom broju donosimo novosti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije. Pokazuje se da su mogućnosti i problemi u nauci veoma slični u svim ovim zemljama.
Nastavljamo sa praksom da u Popular Science Srbija čitaocima dajemo poklon. Ovoga puta u pitanju je poster planete Saturn, snimljene sa misije Kasini-Hajgens.
Rubrikom „Naučni kalendar“ pokušavamo da u svakom mesecu predstavimo neke zanimljive događaje iz istorije nauke, ili datume koji podsećaju na važne činjenice. Ovoga puta govorimo o potrebi za zaštitom živog sveta u divljini.
Ponekad je potrebno da promenimo perspektivu u analizi pojava i činjenica. Kao što „vanzemaljski“ život ne moramo da tražimo van zemlje, nego ga treba tražiti na nekim neočekivanim mestima, tako je moguće do rešenja problema ponekad doći jednostavnim pogledom iz drugog ugla.
Nadam se da će čitaocima ovaj broj Popular Science Srbija omogućiti da na neke fenomene u nauci sada gledaju iz drugog ugla, i da će im to svet učiniti još razumljivijim.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

 

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •