Uvodnik martovskog broja: Novi talas

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPS

“Ovim otkrićem ne samo da je potvrđena Opšta teorija relativnosti nego je rođena i nova oblast nauke – posmatračka gravitaciona astronomija. Rođen je novi talas u nauci.“

ragi čitaoci, gravitacioni talasi nisu više samo hipoteza ili pretpostavka. Oni su stvarni.

Početak februara obeležila je potvrda istorijskog otkrića naučnika iz septembra meseca prošle godine. Timovi naučnika sa američkog eksperimenta LIGO i evropskog projekta VIRGO objavili su naučni rad u kojem pokazuju svoje veliko otkriće – detekciju gravitacionog talasa nastalog usled interakcije dve crne rupe velikih masa.

Sve počinje sa Ajnštajnom. A završava se filmskom potvrdom njegovih teorijskih postavki od pre tačno 100 godina. Naime, Albert Ajnštajn je baš 1916. godine u jednom od svojih radova o Opštoj teoriji relativnosti pomenuo gravitacione talase. Oni se javljaju kao prirodna posledica delovanja gravitacije, ali su od samog početka bili problem u, skoro savršenoj, Opštoj relativnosti. Oni izlaze iz jednačina, ali Ajnštajn nije bio siguran u njihovo istinsko postojanje.
Dugo su ih naučnici smatrali samo matematičkim artefaktom jednačina; drugi potencijalnom fizičkom pojavom, ali bezmalo nemogućom za detektovanje. Gravitacioni talasi su talasi samog prostor-vremena sa malim amplitudama, koji se prirodno gube u gužvi intenzivnijih prirodnih pojava. Dakle sam prostor se skuplja i širi, za razliku od drugih talasa za koje znamo, a koji propagiraju unutar prostor-vremena.

Detekcijom gravitacionih talasa koje su emitovale dve crne rupe veličina od 30 i 35 masa Sunca, koje su „snimljene“ u trenutku vrlo brze rotacije jedne oko druge, neposredno pre sudara, pokazalo se da gravitacioni talasi zaista postoje, i da nisu matematički višak u Ajnštajnovoj teoriji.
Ovim otkrićem ne samo da je potvrđena Opšta teorija relativnosti nego je rođena i nova oblast nauke – posmatračka gravitaciona astronomija.
Rođen je novi talas u nauci.

Sada možemo očekivati osluškivanje kosmosa na različitim talasnim dužinama gravitacionih talasa, što će nam omogućiti da „posmatramo“ događaje na različitim udaljenostima u kojima su učestvovali masivniji ili manje masivni objekti koji se kreću manje ili više relativističkim brzinama.

Dobili smo „gravitacione naočare“ i sada svemir možemo da proučavamo na još jedan način i da saznamo još mnogo toga novog.

Zbog važnog istorijskog otkrića prenosimo tekst objavljen na portalu „Elementarijum“ Centra za promociju nauke, koji je promptno ispratio ovo veliko otkriće.

U ovom broju donosimo i tekst nagrađivane hrvatske naučne novinarke Tanje Rudež koja se bavila pokušajima SFR Jugoslavija da razvije sopstveni nukleani program. Pročitajte šta je saznala u razgovoru sa poslednjim živim svedocima ovih stremljenja.

Globalno izdanje Popular Science nam donosi tekst o budućnosti novca. U njemu se pokušava predstaviti nova filozofija novčanih tokova kroz korišćenje kriptovaluta, npr bitkoina. Glavna prednost novog novca je neometana brzina. Novac se šalje odmah i niko ne može da ga zaustavi. Druga je da je napravljen baš za internet i da pravi trgovinu mnogo boljim i lakšim iskustvom.

U tekstu „Nacija zemljotresa“ bavimo se time da li i kako možemo predvideti i preduprediti zemljotrese.

Ponovno dovođenje u zabludu šire javnosti podstaklo nas je da se tekstom „Zablude o vakcinama“ uključimo u podizanje pismenosti vezanom za vakcinaciju i epidemiologiju, kao i da pomognemo razumevanje značaja vakcina u opstanku ljudi.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

 

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •