Uvodnik: (Zlo)upotreba nauke

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPS“Na žalost postoje i situacije u kojima javne ličnosti
(ne samo kod nas) pokušavaju nauku,
najčešće genetiku, iskoristiti za pojačavanje društvenih razlika ili isticanje posebnosti nekog naroda u odnosu na ostale.”

Nauka je važan pokretač razvoja, riznica saznanja o svetu oko nas, vodilja ka novim izazovima i otkrićima. Naučna otkrića nas svakodnevno oduševljavaju, i daju osećaj razumevanja kompleksnog svemira. Ovo razumevanje i ovi osećaji važe, ne samo za naučnike i istraživače, već i za celokupno čovečanstvo. Svi razumeju značaj nauke, i njenih otkrića.
Problem nastaje ukoliko se iz neznanja ili, možda, i loše namere, neke naučne činjenice (zlo)upotrebljavaju u pogrešnom kontekstu ili značenju. Ili kada se neistinite tvrdnje plasiraju kao naučno dokazane.
Najčešći slučaj jesu loše reklame u medijima koje autoritet naučnika ili naučnih istraživanja (zlo)upotrebljavaju kako bi potkrepile neke iskaze koji favorizuju određene proizvode.
Na žalost postoje i situacije u kojima javne ličnosti (ne samo kod nas) pokušavaju nauku iskoristiti za pojačavanje društvenih razlika ili isticanje posebnosti nekog naroda u odnosu na ostale. Pri tome se genetika najčešće koristi kao potvrda te bitnosti, instistirajući na postojanju zajedničkog korpusa gena koji odlikuju jedan narod.
U devetnaestom veku nastaje pokret eugenike koji promoviše mogućnost poboljšanja ljudske vrste omogućavanjem razmnožavanja samo jakih jedinki, a sprečavanjem razmnožavanja onih slabih i „defektnih“. Vrhunac ovog razmišljanja se dešava u nacističkoj Nemačkoj, kroz programe kreiranja nadrase. Znamo do čega je to dovelo i kakve je posledice imalo.
Sama nauka, biološka, negira vezu između genetike i nacionalnosti. Stoga se može reći da pored neznanja, uvek može postojati i zla namera, ukoliko se neko poziva na genetiku u isticanju važnosti jednog naroda, ili insistira na očuvanje nacionalnog genetičkog sklopa. Tako nešto, jednostavno, ne postoji.
Dva su osnovna problema iza ovakvih zloupotreba nauke. Prvi je nedovoljna obrazovanost i informisanost o naučnim činjenicama i aktuelnostima. Drugi je strahopoštovanje ka naučnicima od strane onih koji se naukom ne bave. Zbog toga je često dovoljno reći kao dokaz neke tvrdnje kako to naučnici tvrde, i to postaje aksiom.
Važno je, stoga, sa jedne strane raditi na unapređenju obrazovanja i povećavanju opšte i naučne pismenosti svih, kako niko ne bi mogao da bude doveden u zabludu. Sa druge strane na naučnicima je da promovišu kritičko razmišljanje i stalno preispitivanje činjenica i istina, kao osnovne postulate nauke.
Popular Science Srbija je tu kako bi, na našem jeziku, predstavljao najnovija naučna dostignuća, težnje naučnika u našoj zemlji da budu aktuelni činioci globalnog razvoja, kao i da pomaže svima koji bi da nastave da rade na svom obrazovanju i nakon završetka onog formalnog.
Ovaj broj, kao prvi u 2016. godini, donosi pregled najvažnijih otkrića u prošloj, zanimljivih naučnih i tehnoloških ideja, ali i izazova koji stoje pred naučnicima u ovoj godini.
Važno je da, radeći na sebi, ne dopustimo da iko može da nas dovede u zabludu ili da nas zloupotrebi za neke svoje sebične ciljeve.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •