Reč urednika u julskom broju

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSNedavno su naučnici kod jedne vrste miša otkrili novi limfni kanal u mozgu i pretpostavili da analogno i u ljudskom mozgu postoje limfni kanali za koje ne znamo. Rekao bi čovek da smo bar svoje telo upoznali u makro smislu i da smo ga potpuno mapirali. Po ko zna koji put nas nova otkrića podsećaju da je pred nama dugačak put saznavanja sveta oko nas.
Navedeni limfni kanali mogu biti značajni u objašnjavanju osnovnih funkcija mozga, dijagnostici poremećaja, ali i put za pronalaženje novih metoda lečenja starih bolesti. Želeći da budemo aktuelni donosimo prikaz ovog značajnog otkrića.
Velika epidemija ebole prošle godine opet je u prvi plan stavila ranjivost naše vrste, ali i mnoge socijalne i moralne dileme. U bavljenju epidemijama vrlo je važno pronaći žarište odnosno izvor bolesti, tj. nultog pacijenta. Naučnici iz Hrvtske su nedavno objavili rad u kojem su predstavili novu metodu za utvrđivanje nultog pacijenta. Oni upoređuju trenutnu sliku zaražene populacije sa simulacijama dinamike širenja zaraze, a modelom se izračunava verovatnoća da je neka osoba unutar te populacije zapravo izvor zaraze ili nulti pacijent. Zahvaljujući autorima ovog rada donosimo sažeti prikaz njihove metode.
Za ovaj broj možemo reći da se bavi mrežama na različitim nivoima. Tu su mreže limfnih kanala u telu, kao i mreže povezanosti zaraženih u epidemiji. Ovoga puta se bavimo i mrežom nad mrežama – internetom. Zahvaljujući kolegama iz Share Fondacije donosimo pregled njihovog istraživanja u vezi toka naših podataka kroz internet. Tekst pod naslovom „Internet atlas“ prikazuje mapu globalne mreže nastalu praćenjem naših podataka kroz čvorišta interneta. Nije nam ideja da podstičemo paranoju, ali svakako da podignemo svest o (ne)postojanju privatnosti u virtuelnom svetu.
Kako se u našoj glavi ukrštaju informacije i znanja koja već posedujemo sa onim tek pristiglim, i da li razmišljamo bajesovski je tema još jednog domaćeg teksta. Ako bismo popularnu nauku definisali kao “šta je u poslednje vreme popularno u naučnom metodu”, bajesovski pristup verovatnoći i naučnom zaključivanju bismo sigurno mogli okarakterisati kao “popularan.” Iako je u pitanju način razmišljanja zasnovan na jednostavnoj teoremi, staroj više od 200 godina, primena istog se tek danas probija u naučne radove i obradu rezultata merenja, a usput generiše i razrešava razne glavolomke i paradokse.
U ovom broju vam predstavljamo, možda naučno-fantastičnu, a možda futurističku priču o tome kako naučnici razmišljaju da vrate u život izumrle vrste. Govorimo o mamutima i procesu „de-izumiranja“ kako ga naučnici zovu.
U međuvremenu treba da razmislimo o tome da našim sadašnjim postupcima ne dovedemo nove vrste u rizik izumiranja.
A vi, dragi čitaoci, dok budete delili vaše fotografije sa letovanja na društvenim mrežama, imajte na umu naš tekst o internet atlasu i tome kuda će sve ti podaci da prođu i ko će sve moći da ima uvid u njih. Bez obzira na oznaku da je samo za odabrane ljude na Mreži.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •