Jupiter, Milanković, Tesla…

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPS“Hajde da probamo da do 80. godišnjice Tesline smrti napravimo novu zgradu Muzeja.
I da jednim potezom postignemo više pozitivnih efekata i dobijemo modernu instituciju za čuvanje Tesline baštine i naučno obrazovanje.“

Ovoga puta leto je postalo „vruće“ prvo u svemiru, a tek onda na Zemlji. Naime, međuplanetarna  letelica Džuno je nakon pet godina konačno stigla do Jupitera. Ona bi mogla da bude prekretnica u našem poznavanju džinovskih planeta u Sunčevom sistemu. Planirano je da istražuje sastav i magnetosferu najveće planete našeg sistema.

Istovremeno u našoj zemlji osamdeset godina nakon što je na Astronomskoj opservatoriji postavljen Veliki refraktor, teleskop prečnika 60 centimetara, tada s pravom nazivan jednim od najmoćnijih optičkih instrumenata u Evropi, Srbija je ponovo dobila teleskop izuzetnih mogućnosti. O njemu smo pisali i u prethodnom uvodniku.
Krajem aprila ove godine, na 1155 metara nadmorske visine na planini Vidojevica, kod Prokuplja, postavljen je teleskop „Milanković“ prečnika primarnog ogledala 1.4 metra. Početkom juna, posle obavljenih inicijalnih kalibracija, „Milanković“ je načinio i prve snimke svemira, visoke rezolucije.

Po prečniku primarnog ogledala „Milanković“ nije najveći teleskop u Evropi, ali je jedan od najboljih u Evropi, kada se u obzir uzmu performanse, preciznost, optički kvalitet, kao i činjenica da je izgrađen od veoma lakih materijala poslednje generacije. Ovo daje novi podsticaj razvoju astronmije kod nas.

Ljudsko telo je jedan veliki ekosistem ako je suditi po raznovrsnosti vrsta koje ga naseljavaju. Broj bakterija i gljiva koje žive u ljudskom organizmu i na ljudskom telu ponekad prevazilazi broj ćelija u odnosu 10:1. Ukoliko u ovu proporciju dodamo i viruse, brojnost raste za red veličine. U ovako opisanoj ekološkoj zajednici, važe svi principi ekologije i evolucije zajednice. Pokazalo se da ne postoji deo ljudskog tela koji je sterilan i ne predstavlja savršeno stanište za neku vrstu. Sve navedeno je prihvatljivo kada su u pitanju korisni organizmi koji potpomažu funkcionisanju ljudskog tela. Problem nastaje kad se ovaj raznovrsni ekosistem susretne sa novim stanovnicima. Jedan takav problem je umalo doveo do neodržavanja olimpijskih igara ove godine. U ovom broju, među domaćim tekstovima, pišemo o Zika virusu.

Ovoga puta najavljujemo i sedmu po redu naučno-popu–larnu manifestaciju “Noć istraživača” koja će biti održana 30. septembra u preko 10 gradova u Srbiji, istovremeno i u još oko 300 gradova Evrope. Naučnici će nastojati da kroz neposredan kontakt sa posetiocima i zanimljive eksperimente približe nauku kao važan deo svakodnevnog života. Ova manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

Upravo smo obeležili i 160. rođendan Nikole Tesle. Zbog okruglog jubileja bilo je mnogo više dešavanja i kod nas i u svetu. Ujedno ovo je u Srbiji i Dan nauke, pa se tada organizuju i mnoge radionice, tribine, izložbe, projekcije,…  Sve posvećeno popularizaciji nauke. Može se primetiti sve veće interesovanje svuda po našoj zemlji za ovakva naučno-obrazovna događanja.

Možda bi bilo hrabro ovde predložiti da probamo da do 80. godišnjice Tesline smrti napravimo novu zgradu Muzeja „Nikole Tesle“. I da jednim potezom postignemo više pozitivnih efekata – da arhivu i zaostavštinu Nikole Tesle smestimo u adekvatne uslove, da Teslin rad predstavimo u većem prostoru, da dobijemo i moderan interaktivan muzej nauke. Da na jednom mestu možemo da primimo sve poštovaoce rada Nikole Tesle, ali i sve one koji tek otkrivaju svoju glad za naukom.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •