Uzgajana moda

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

uzgajana-modaUzgojite tkaninu u svojoj kuhinji

Mikrobi koji se koriste da proizvedu piće kombuha, mogu da proizvedu i snažnu, kožastu tkaninu, bez potrebe za kravom. Koristite recept Suzane Li da napravite svoju.

Materijali:

200 millilitara organskog jabukovog sirćeta

200 grama kristal šećera

1 živa kultura kombuhe

2 kesice zelenog čaja

Uputstvo:

1. Skuvajte tečnost: prokuvajte 2 litra vode, ostavite čaj u njoj 15 minuta. Uklonite kesice čaja i dodajte šećer, mešajući dok se ne rastvori
2. Pripremite kulturu: Budite sigurni da tečnost nije hladnija od 30°C, a zatim je sipajte u posudu. Dodajte jabukovo sirće i kulturu kombuhe. Pokrijte posudu krpom.
3. Sakupite materijal: Dok raste, mešavinu treba držati na sobnoj temperaturi. Prvo, kultura će potonuti na dno. Znaćete da je fermentacija počela kada mehurići i transparentna koža počnu da se formiraju na površini. Vremenom, kultura će porasti na površini i nagomilati se u debelom sloju. Kada materijal dostigne 2 centimetra debljine (za oko tri do četiri nedelje), izvadite je iz kontejnera i nežno je isperite hladnom vodom sa sapunicom.
4. Osušite materijal: prostrite ga na drvenu površinu. Kada se osuši, možete ga izrezati i šiti kao bilo koju drugu tkaninu.

NAPOMENA: Ovaj recept će proizvesti parče mikrobijalne kože veličine oko 18×15 cm, a imaće oblik posude u koju ste je stavili. Ako hoćete veću ili manju, podesite proporcije u skladu sa tim.

Suzana Li me vodi kroz lavirint laboratorija koje čine Modern Meadow. Li je nedavno pristupila biotehnološkom startapu kao kreativni direktor. Ispod belog mantila, nosi kožne pantalone i neoprensku majicu sa munjama. Kada sam pitao šta tačno kreativni direktor biotehnološkog startapa radi, ona mi je pokazala plastičnu narukvicu koju prekrivaju oklopi tri bube. “Priroda je najbolji dizajner”, kaže ona. Njen posao je da to napravi da bude spremno za oblačenje. Pratim Li niz fluorescentno osvetljene hodnike u Bruklinskom vojnom terminalu.
Posle pokretanja prošle godine, Modern Meadow deli ugao kompleksa, koji je u jednom trenutku bio vojno skladište gde je služio Elvis Prisli, sa kompanijom koja razvija vakcinu protiv HIV-a. Sterilni uslovi neophodni za imunoterapijska istraživanja prave ambijent koji je idealan i za njen rad. Zaustavlja se ispred inkubatora veličine frižidera, nameštenog na 37 C, telesnu temperaturu. Iza sivih vrata, objašnjava, goveđe ćelije se dele i stapaju se u gusti materijal sličan goveđoj koži. Li, drugim rečima, uzgaja kožu u petrjevim posudama.
“Zamislite kožu koja je lagana i prozirna kao leptirovo krilo ili ima prirodnu rastegljivost gume”, kaže Li. “Ili zamislite materijal sa dinamičnom reakcijom kao kod kože kameleona.” U prirodi, takvi kvaliteti proizlaze iz spontanog sklopa bioloških ćelija.
Manipulisanjem ćelijskim kulturama, naučnici iz Modern Meadow-a prilagođavaju snagu, teksturu, težinu i elastičnost materijala. To je ideja, za koju se Li nada, da će tkanine, a sa njima i modu, odvesti u potpuno novom pravcu. Li može da se seti tačnog trenutka kada se njena kreativna potraga sudarila sa svetom mikrobiologije.
Pre deset godina, dok je bila viši istraživač u umetničkoj školi Central Saint Martins, u Londonu, imala je slučajni susret sa škotskim biologom Dejvidom Hepvortom. Pisala je knjigu o tome kako bi nauka i tehnologija mogle uticati na modu, a kada mu je rekla za to, Hepvort je upoznao sa konceptom živog materijala. On je opisao kako bi organizmi kao što su bakterije, a ne samo biljke poput pamuka, mogle uzgojiti celulozu, najčešće vlakno na svetu. Posle razgovora, Li i Hepvort odlučili su da sarađuje u modnom eksperimentu. Počeli su sa čajem, zatim dodali šećer i mikrobe, iste bakterije i gljivice koje se koriste da fermentiraju u sirćetno zdravo piće kombuhu. Mikrobi jedu šećer i ispredu celulozu u gustu mrežu u nano skali. Iako izgleda kao želatinozna podloga (poznata kao majka kod Kombuhe), nekoliko desetina puta je jače od većine tkanina. Oni su uzgajali materijal kod kuće, Li u svojoj kadi, a Hepvort u garaži. Kad se osuši, on se stegne u jaku supstancu nalik na kožu. Li je otkrila da apsorbuje biljne boje lakše nego normalne tkanine. A  ako  postavite vlažni materijal oko lutke, on se sam formira, tako da uopšte nema šavova. “U stvari možete da dobijete haljinu uzgojenu u buretu tečnosti”, kaže Li. “Nikada nisam zamišljala da komad odeće može da bude živ. I da nemam nikakve veze sa njegovim stvaranjem. Da samo raste za mene.”
Li je napravila kolekciju jakni koristeći mikrobijalnu celulozu: pilotsku jaknu, jaknu u teksas stilu, bajkersku jaknu. Iako je dizajn bio konvencionalan, izgledali su kao sa druge planete i bile blago providne. “Proizvodnja od bakterija zvuči toliko vanzemaljski”, kaže ona, da je htela da stvori poznate odevne predmete da bi pokazala da to nije toliko čudno. Dok je Li radila na svojim modnim komadima i drugi su primetili priliku u biomaterijalima.Bolt Threads, na primer, krenuo je sa inženjeringom mikroorganizama za proizvodnju paukovih niti. Oni su trenutno jedan od nekoliko startapova koji pokušava da koristi molekularnu biologiju za proizvodnju vlakana sličnih onima koja su deficitarna u prirodi “ Ono što se promenilo u osnovi, je naša sposobnost da pogledamo materijale u prirodi i kažemo, ozbiljnog lica, da bismo potencijalno mogli da ih napravimo uz pomoć biotehnologije,” rekao je Den Vidmajer, glavni izvršni direktor Bolt threads-a. Korist od toga bi mogli imati proizvođači tkanina, ali što je još važnije, okolina bi imala koristi. Većina postojećih materijala ima značajne mane: u uzgajanju pamuka obično se koriste jaki pesticidi, a sintetičke tkanine poput poliestera su napravljene od nafte. Otprilike 14 milijardi kvadratnih stopa goveđe kože koja se proizvede godišnje, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu, zahteva milione životinja, konzumiranje milijardi litara vode i tona hrane dnevno, a da ne govorimo o emisiji metana. “Tako izgleda da smo štiklirali sve kućice,” Li kaže u vezi njenih tkanina. “Koristi se manje vode, o da. Manje energije, apsolutno. Manje hemikalija, manje boja. Bacite ga u baštu kada vam dosadi.”
Li je osnovala savetovalište za dizajn pod nazivom Biocouture, kako bi se ubrzao razvoj i usvajanje novih bioloških materijala. Ali je znala da će razmere njenog proizvoda biti ogroman izazov, zbog inženjeringa potrebnih osobina kao što su veća elastičnost ili otpornost na vodu. Dakle, kada je njen rad privukao pažnju Andraša Forgaša, suosnivača Modern Meadow, ona je bila raspoložena za saradnju. Kompanija je pokušavala da koristi alate regenerativne medicine za proizvodnju mesa iz ćelija goveda, a 2013., Forgaš je pozvao Li da im se pridruži sa svojom inicijativom da proizvodi kožu. Bilo bi to odstupanje od njenih eksperimenata sa mikrobijalnom celulozom, ali i prilika da rade sa timom naučnika. Brzo je pristala. Iz njenog položaja na raskrsnici biotehnologije i modne industrije, Li je postajala sve uverenija u budućnost biotkanina. Ona vidi sportiste u potrazi za vrhunskim performansama i modne kreatore koji love iznenađujuće nove materijale kako bi ih prvi upotrebili. Na duge staze, ona predviđa dinamičku odeću koja reaguje na našim telima kao druga koža. “Zamislite haljinu koja ima sloj živih ćelija koje se hrane vašim mrtvim, da bi se očistila i popravila sama sebe”, kaže ona. “Ili da može da oseti vašu telesnu temperaturu i kad vam je hladno, ćelije mogu da se reorganizuju, da budu kao perje ili bujno krzno i da deluju kao izolatori.”
U decembru, predstavnici najmanje 25 novoosnovanih firmi pridružilo se Li u Njujorku na Biofabricate, sastanku organizovanom za ljude koji rade na novim biomaterijalima. Konferencija održana u Microsoft-ovim kancelarijama, je bila domaćin novim laboratorijama sa velikim brojem novih proizvoda, uključujući cigle uzgojene od gljiva i štampanje pomoću bakterija. “Suzana Li je na čelu eksperimentisanja i inovacija”, kaže Paola Antoneli, viši kustos u Muzeju moderne umetnosti i jedan od izlagača na Biofabricate. “Ljudi mogu da obuku proizvod naučne revolucije i razmišljaju, gledajući se u ogledalu, da li im takav razorni potencijal odgovara.”
Ali prvo, Li mora zaista da uzgoji kožu u laboratoriji, a čak ni to možda neće uspeti da ostale ubedi u njene vrednosti. Oron Kats, umetnik i inženjer tkiva koji je uzgojio malu kožnu jaknu u laboratoriji, kao kritiku biotehnologije, tvrdi da kultivisani materijal prikriva, a ne rešava probleme održivosti. “Zapadna tehnologija postaje sve bolja i bolje u skrivanju žrtava naše potrošnje”, kaže on. I dodaje: “Ja bih bio više nego srećan da grešim” Za sada, Modern Meadow ostaje bez komentara o svom stvarnom napretku, a jedini dokaz kože koji sam video tokom ture po vojnom terminalu u Bruklinu su trake, tanke kao pertle, koje plutaju u epruvetama. Ali kada Li gleda po laboratoriji, okružena pipetama i digestorima, flašicama i centrifugama, ona uopšte ne izgleda preplašena težinom zadatka pred sobom.” Ovo je potencijalno revolucionarno”, kaže ona, onda se nasmeje. “O Gospode, eto modnog dizajnera koji pokušava da spase svet.”

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •