Velike ideje 2016: Mark Keli i život u svemiru

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

MARK KELI I ŽIVOT U SVEMIRU

Kada astronaut Mark Keli kaže: “Ja sam proveo dosta vremena na Zemlji ,” to je relativna stvar. On je bio na Međunarodnoj svemirskoj stanici četiri puta u kratkim misijama. Njegov brat blizanac, Skot, uskoro će zaokružiti celu godinu u svemiru, i to je najduži ostanak bilo kog američkog astronaut do sada. Da bi razumeli kako život u svemiru utiče na ljude, naučnici istražuju u čemu se tela blizanaca sada razlikuju, a te informacije bi mogle uticati na budućnost dugoročnog istraživanja svemira.

 

mM.Kely-thUvek sam mislio da je naučnicima potreban veliki uzorak. Ispostavilo se da kada nemate tu mogućnost, mali uzorak još uvek može da dovede do veoma korisnih rezultata. U našem slučaju, to je samo jedan uzorak: Skot kao subjekt, ja kao kontrola. Proveo sam samo 50 i neki dan u svemiru. Kada se Skot bude vratio u martu, mislim da će sve ukupno provesti negde oko 3 odsto svog života tamo. Ja sam, u više navrata, dao ogromne količine krvi. Takođe sam davao pljuvačku, stolicu i urin, koji sam ponekad vredno prikupljao 24 sata.” A onda, kada odem u Hjuston svakih nekoliko meseci, urade mi magnetnu rezonancu mozga i srca i ultra zvuk kardiovaskularnog sistema i optičkog nerva. Usmere ultrazvučni aparat pravo u vaše oko. Za neke testove stavili su me u čudnu spravu sa negativnim pritiskom na donji deo tela, a zatim bi mi dali nitroglicerin. Ne znam koji eksperiment je za šta. Skot je takođe sam sebi vadio krv i slao je na Zemlju, na analizu. A ima i ultrazvučni aparat na svemirskoj stanici. Jedan od istraživača je poslao mejl u kojem je pisalo da će imati više naučnih i medicinskih informacija o Skotu i meni, nego o bilo kojoj drugoj osobi, ikada. Veliko pitanje za nas je, koliko želimo da znamo? Oni ne proučavaju samo naš genetički profil, već i to koji geni su mutirali. Ako se gen promeni, onda rizik od bolesti kao što su alchajmerova bolest i karcinom, stvarno raste. Pretpostavljam da se NASA nada da će otkriti da taj svemir i nije neka velika stvar i da nema tako veliki uticaj na astronaute. To bi bilo odlično. Ali mislim da je stvarnost je da ima, pa ćemo morati da naučimo kako da ublažimo te efekte. Možda bismo zaštitili članove posade od radijacije. Ili bismo možda mogli da smislimo način da popravimo svoje gene. Razmislite o implikacijama na prosečnu osobu na Zemlji. Pozdravljam entuzijazam ljudi koji bi se prijavili za putovanja na Mars u jednom pravcu, ali su opasno podcenili probleme koji su u to uključeni, ne samo na njihovo fizičko, već i na njihovo mentalno zdravlje. Zamislite da ste gurnuti u Vinebago u Dolini smrti i tu treba da ostanete do kraja svog života, a morate da obučete odelo svaki put kada idete napolje? Mislim da je prva osoba koja će hodati po Marsu, danas već živa.

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •