Vodič za budućnost u posmatranju ptica

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

ptice-vector5Klimatski modeli predviđaju mnogo topliji svet u narednih 60 godina, sa iznenadnim olujama i sve dužim sušama. Ali oni ne uzimaju u obzir promene na zemljištu, kao što su urbani razvoj, ekspanzija poljoprivrede, ili korišćenje resursa. “Nedostaje vam veoma veliki deo priče, ako ne ukalkulišete uticaj na promene koji vrši korišćenje zemljišta”, kaže Teri Sol, istraživač u Geološkom pregledu SAD.
Sol je prva objavila studiju kombinujući u jedan model klimatska istraživanja i podatke visoke rezolucije o korišćenju zemljišta, u ovom slučaju, da unapredi istraživanje ptica. To pokazuje kako će se svaka vrsta na nivou SAD, u oblastima u kojima se mogu pronaći, promeniti do 2075. “Različita vrsta će odgovoriti na različite načine na ove promene”, kaže Vesli Hohačka, ornitolog na Kornel univerzitetu. “Neke su vezane za specifičnu vegetaciju; neke se slažu sa ljudima; neke će se preseliti. Tu će biti i pobednika i gubitnika.” – Brijana Dreksler

ptice-vector-ptice3Prepelice
na jugozapadu su sklone prigradskom životu.
Kako Feniks i Tukson budu rasli, ove ptice će se verovatno naseliti tamo.

Neuhvatljivi Berdov vrabac ima malu rasprostranjenost, vrlo specifične zahteve po pitanju vlage i netoleranciju prema promenljivim temperaturama. Na nesreću za ovu pticu, klimatske promene će poremetiti sve tri karakteristike. Iako smanjenje njihovog staništa ovde izgleda dramatično, to je najverovatnije zato što će se vrsta preseliti na sever, u Kanadu, van geografskog okvira ove studij.

Dok promena klime donosi loše vesti za skakavac vrapca, promene u korišćenju zemljišta će neutralisati veći deo smanjenja njegove rasprostranjenosti. Ove ptice bi u stvari mogle da imaju koristi od toga što ljudi krče šume i prave poljoprivredno zemljište.Vrabac se oseća kao kod kuće na otprilike bilo kojoj otvorenoj travnatoj površini, a to je upravo ono što nova obradiva polja i pašnjaci u istočnom delu SAD pružaju.

Kod crnoglave grmuše u globalu se neće videti mnogo razlike u rasprostranjenosti usled klimatskih promena, ona će dobiti onoliko koliko će izgubiti. Osnovni faktor ovde je gubitak šuma uzrokovan urbanizacijom i poljoprivredom, kao što su farme za drvnu građu na jugoistoku. Kako se ove borove šume potpuno seku svakih 20 godina, ekosistemi ne funkcionišu kao kod zrelih šuma koje grmuše zahtevaju.

Sivi Vireo, će proslaviti topliju, suvlju budućnost. Na visoravnima i pustinjskim planinama američkog jugozapada, ova mala ptica pevačica je kod kuće među svim vrstama žbunja, gde lovi bube i pravi gnezda. Kako se sušni uslovi budu širili, tako će se uvećavati i poželjna vegetacija za Virea.

 

ptice-vector-ptice2LIŠAVANJE PARENJA: OŠTROREPI TETREB

Mužjaci su poznati po svom plesu parenja koji liči na flamenko, za koji im treba specifična pozornica: neometano, blago nagnuto brdo sa kratkom (ali ne previše kratkom) vegetacijom koja omogućava ženkama jasan pogled. Industrijske mašine za prikupljanje sena i žetvu sada ugrožavaju te predele kritične za parenje.

 

ptice-vector-pticeRAVNODUŠNE PREMA NAMA: VELIKA AMERIČKA BULJINA

Neke vrste cvetaju zato što nisu izbirljive u ishrani. Ove sove će pojesti sve što mogu naći, uključujući sitne sisare, gmizavce, pa čak i druge ptice. U stvari, sve dok ima dovoljno mesta za gnezda, velikoj buljini izgleda ne smeta ljudsko društvo.

 

 

NOVE TAKTIKE PREŽIVLJAVANJA

Kada se vrste preseljavaju u druge regione, moraju da nauče da komuniciraju sa novim susedima. U Južnoj Dakoti, na primer, američki drozd ugrožava teritoriju smeđeg raznopojca. Uskoro će se boriti za iste resurse. I vreme može da bude problem. Evropska studija o pticama, utvrdila je da vrste koje kreću ranije u migraciju, uživaju stabilnu ili rastuću populaciju, dok je kod ptica koje su ostale pri uobičajenom rasporedu, uočen pad. Ali i ranoranioci se suočavaju sa rizicima. Kao odgovor na povećane temperature, vrsta koja se zove velika senica, počinje da polaže jaja ranije. Pilići se izlegnu desetak dana pre nego što se njihov primarni izvor hrane, gusenice, pojavljuju. To je problem i kod stanarica, ponašanje će morati da se menja. Proučavanje velikog svračka u jugoistocnoj Australiji otkrilo je da one ptice koje se gnezde pored puteva među automobilima, cvrkuću na višoj frekvenciji, kako bi osigurale da će njihova pesma za parenje nadjačati saobraćaj.

Popular Science

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •