Zaštita divljine

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

Bison-1

  • Trgovina divljim vrstama je četvrti najunosniji vid krijumčarenja posle trgovine drogom, ljudima i oružjem.
  • Tokom prethodnih 25 godina cena slonovače u Kini je porasla za preko 400 puta.
  • Prema procenama Svetskog fonda za prirodu (WWF) u SAD postoji veći broj tigrova koji se gaje kao kućni ljubimci nego što ih je ukupno slobodnih u prirodi
  • Ilegalna trgovina divljim vrstama godišnje globalno uključuje promet oko 100 miliona tona ribe, 1.5 miliona živih ptica i 440 hiljada tona lekovitih biljaka.

 

Nekontrolisana trgovina divljim vrstama biljaka i životinja širom sveta dosegla je neverovatne razmere. Procena Interpola je da godišnja vrednost samo ilegalne trgovine životinjama iznosi između 7 i 10 milijardi dolara, što čini ovaj vid kriminala izuzetno unosnim.

Ugrožene vrste biljaka i životinja sakupljaju se iz prirode, krijumčare i prodaju kao ukrasne biljke ili kućni ljubimci, a ogroman udeo u trgovini predstavljaju i njihovi derivati od kojih su svakako najpoznatijiproizvodi od slonovače, kože, bunde pravljene od krzna ili dlake, kao i proizvodi od drveta i određeni lekovi tradicionalne medicine.

Odlukom Generalne skupštine ujedinjenih nacija iz oktobra 2013, 3. mart je proglašen za Svetski dan zaštite divljih biljnih i životinjskih vrsta (World Wildlife Day). Inicijativu za proglašenje podnela je Vlada Tajlanda na šesnaestom sastanku potpisnica CITES konvencije koji je održan u Bangkoku. Ovog dana je 1973. godine u Vašingtonu usaglašen tekst Međunarodne konvencije o zaštiti divljih vrsta flore i faune (poznatija kao CITES ili vašingtonska konvencija).

CITES konvencijom regulisan je promet velikog broja vrsta (oko 5600 životinjskih i 40000 biljnih), od kojih su neke kritično ugrožene i preti im iščezavanje, te je njihov izvoz ili uvoz moguć samo u izuzetnim okolnostima. Spiskovi vrsta u okviru konvencije uključuju i vrste kojima ne preti iščezavanje, ali je uređenje njihove trgovine neophodno kako bi se obezbedilo dugoročno održivo korišćenje ovih vrsta kao resursa.

Republika Srbija je od 2001. godine jedna od 180 potpisnica ove Konvencije, te se o sprovođenju njenih odredbi brine posebna grupa u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u saradnji sa brojnim naučnim i stručnim ustanovama, kao i Upravom carina i nadležnim inspekcijama.

Širenje svesti o tome da je ilegalna trgovina divljim vrstama biljaka ili životinja zločin jedan je od motiva za obeležavanje 3. marta kao Svetskog dana divljih vrsta biljaka i životinja.

Podsetimo se i da sopstvenim postupcima možemo doprineti očuvanju ovih vrsta na njihovim prirodnim staništima odgovornom kupovinom i razmišljanjem o poreklu proizvoda koje nabavljamo.

Piše: Tomica Mišljenović

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •