ZIKA VIRUS

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

ZIKA OLIMPIJSKO ŽARIŠTE

Ljudsko telo je jedan veliki ekosistem ako je suditi po raznovrsnosti vrsta koje ga naseljavaju. Broj bakterija i gljiva koje žive u ljudskom organizmu i na ljudskom telu ponekad prevazilazi broj ćelija u odnosu 10:1. Ukoliko u ovu proporciju dodamo i viruse, brojnost raste za red veličine. U ovako opisanoj ekološkoj zajednici, važe svi principi ekologije i evolucije zajednice. Pokazalo se da ne postoji deo ljudskog tela koji je sterilan i ne predstavlja savršeno stanište za neku vrstu. Sve navedeno je prihvatljivo kada su u pitanju korisni organizmi koji potpomažu funkcionisanju ljudskog tela. Problem nastaje kad se ovaj raznovrsni ekosistem susretne sa novim stanovnicima. Jedan takav problem je umalo doveo do neodržavanja olimpijskih igara ove godine.

Istorija ovog problema seže do 1947. godine, kada su naučnici tokom proučavanja žute groznice, izolovali novi virus iz krvi rezus makaki majmuna koji su prirodno zaraženi ali su namerno naseljeni u Zika šume u Ugandi. Prvi slučaj zaražavanja kod čoveka je detektovan u Nigeriji 1954. godine. Virus je po mestu prve detekcije nazvan Zika virus, a prenosi ga nekoliko vrsta komaraca. Ove vrste komaraca žive širom planete osim u Kanadi i Čileu, a glavni su prenosioci i denga groznice, žute groznice i virusa Zapadnog Nila. Narednih 70 godina virus je sporadično detektovan u Africi i Aziji sa blagim simptomima i kliničkom slikom. Do prve promene je došlo 2007. godine, kad se proširio na Južni Pacifik, prvo na Mikroneziju, a nekoliko godina kasnije i na Francusku Polineziju, gde je Zika virus prvi put doveden u vezu sa neurološkom simptomatologijom. U maju 2015. godine  virus je detektovan na teritoriji Brazila, a u oktobru 2015. godine uočena je povezanost Zika virusa i mikrocefalije. Iz Brazila, virus je nastavio širenje dalje na oba Američka kontinenta.

Postoje nekoliko načina transmisije. U prirodnim staništima virus cirkuliše između šumskih životinja, odnosno komaraca i primata (u ovom slučaju ovde ne ubrajamo ljude).  S druge strane, u urbanim sredinama ciklus transmisije uključuje sistem čovek – komarac – čovek i odnedavno i  čovek – čovek. Transmisija unutar ljudske vrste je ili seksualnim putem ili sa majke na plod. Zika virus je identifikovan u amniotskoj tečnosti majki kojim je ultrazvučni pregled potvrdio postojanje abnormalnosti ploda u smislu postojanja mikrocefalije. Sem toga, Zika virus je detektovan i u urinu i u pljuvački obolele osobe ali još uvek nije dokazano da li može da se prenese ovim načinima. Ovo je prva epidemija virusa koji svojim nosiocima ne pravi izražene simptome i probleme, već pravi ozbiljne komplikacije narednoj generaciji. Naime, simptomi zaraženih osoba su uglavno veoma blagi i slični gripu, mada su registrovani i pojedini slučajevi neuroloških komplikacija. Opasnost od ozbiljnih komplikacija se mnogostruko povećava ako je zaražena trudnica, gde se kao krajnji ishod javlja mikrocefalija novorođenčeta.

S obzirom na to da je mikrocefalija veoma retka, i da mogu da je uzrokuju brojni drugi faktori (od rubela do alkohola, žive ili radijacije), a ako uzmemo u obzir retko pojavljivanje Zika virusa, dugo vremena zdravstveni radnici nisu mogli da povežu ove dve stvari. Dodatnu poteškoću predstavlja to što se Zika virus javlja u istim područjima kao i denga i žuta groznica, a daje blaže simptome od njih te je dugo vremena bio zapostavljen jer je okarakterisan kao slaba pretnja za društvo.

Do skora je javljanje i širenje ovog virusa bilo ograničeno na male i zabačene geografske regione. Usled ovakve izolovanosti, došlo je do razdvajanja na dve filogenetičke linije– afrički i azijsku. Verovatno se već pitate – kako to da virus postoji na ova dva kontineta dosta dugo, a tek sad počinje da postaje poznat u epidemiološkom i savremenom svetu. Razlozi iznenadnog pojavljivanja ovog virusa su ili nepoznati ili su toliko kompleksi da ne možemo da uperimo prst u samo jedan razlog. Međutim postoje moguća objašnjenja.

Jedno je da je usled globalizacije i urbanizacije došlo do širenja prenosioca ovog virusa, komaraca. Da li je slučajnost da je došlo do velikog širenja zaraze baš u 2015. godini koja je opisana kao najtoplija od kada se prate temperaturni trendovi širom sveta, i to u Brazilu, zemlji koja, možemo slobodno da kažemo, najviše pati zbog krčenja šuma i efekta globalnog zagrevanja. S uništavanjem prirodnih staništa komaraca i sa povećanjem srednje godišnje temperature, širi se njihovo rasprostranjenje što vodi i  širenju i virusa koje prenose. S druge strane, uvek je prihvatljivo i objašnjenja da je došlo do spontanih mutacija koje su dovele do povećanja virulentnosti virusa, što je posledično dovelo do epidemije u populacijama i vrsti koja je neadaptirana na ovaj virus. Koje god da je objašnjenje, sasvim je izvesno da je narušavanje prirodnih staništa zarad urbanizacije, povećanje brojnosti ljudskih populacija, ali i ljudska potreba za putovanjima, potpomoglo širenju.

A što se tiče Olimpijski igara, Brazilske vlasti uveravaju da čine sve da učesnici i gledaoci ne dođu u kontakt sa insektima i Zika virusom. Intenzivno zaprašivanje staništa komaraca i isušivanje zemljišta, te svakodnevno kontrolisanje mesta održavanja su akcije koje oni uveliko sprovode. Ostaje i nada da će prirodno suvlji i hladniji avgust doprineti da broj komaraca bude značajno manji.

Dugoročno gledano, posledice širenja Zika virusa planetom nisu još uvek potpuno jasne. Kolektivni imunitet će se vremenom povećavati, a do tada nam ostaje da nadograđujemo znanje novim i detaljnim istraživanjima, ne samo ovog virusa već i njemu sličnih. Tek po izbijanju epidemija postajemo svesni koliko u stvari malo znamo i koliko nauka ima još mnogo da istraži, da bismo došli do konačnih saznanja. U evolucionoj biologiji postoji teorija „Crvene kraljice” koja opisuje koegzistenciju parazita i domaćina. Po ovoj teoriji organizam mora neprekidno da se menja, adaptira i evoluira da bi opstao u sredini koja se isto tako neprekidno menja. To je i suština nauke – da se stalno menja i da stalno otvara nove neproučene oblasti. Sa svakim odgovorom, ne zatvaramo staro, već otvaramo novo pitanje.

Pišu: dr Sanja Vasić, dr Tanja Adnađević

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •