Živahno u Sunčevom sistemu

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •  

NikolaBozicUrednikPSZa to vreme u Srbiji i dalje bitka naučnika za podršku i razumevanje od strane političara. Ako pogledamo da je godišnje investiranje Srbije u nauku jednako kao i ulaganje u istraživanje jedne poznate svetske kozmetičke kompanije, jasno nam je da to nije dovoljno.

Poslednji dani septembra meseca bili su veoma važni za astronome. Evropska letelica Rozeta završila je svoju misiju sletanjem na površinu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Letelica se spustila na površinu komete posle više od 12 godina od lansiranja, pri čemu je u orbiti bila dve godine. Sletanje je trajao ukupno 14 sati, a letelica se spustila slobodnim padom sa visine od skoro 20 kilometara.
Nekoliko dana pre toga NASA  je objavila da su na snimcima sa Hablovog svemirskog teleskopa uočeni oblaci vodene pare na Evropi, satelitu Jupitera. Oni se naziru na oko 160 kilometara iznad ledene površine, a snimljeni su u januaru 2014. godine.
Evropa je inače jedan hladan i zaleđeni svet koji već dugo na inspiriše i naučnike i pisce. Kao jedan od više od 60 satelita koliko ih Jupiter ima, Evropa je najinteresantnije mesto na kojem bi ispod ledene površine mogli postojati uslovi za život. Gejzir sa vodenom parom će bez sumnje još više podstaći  ovakva razmišljanja. Najverovatnije je da para potiče iz tečnog okeana koji se nalazi ispod leda. Najvažnije kod ovog otkrića je to da bi zahvaljujući gejzirima vodene pare bilo mnogo lakše uzimati uzorke ispod površine, bez straha od potencijalnog zagađivanja Evropinog okeana živim svetom sa Zemlje.
Ipak, možda najvažniji događaj za našu planetu, dogodio se početkom istog meseca. SAD i Kina učinile su istorijski korak ka rešavanju klimatskih promena. Odlučile su da potpišu Pariski sporazum. Pre njih sporazum su postpisale 23 zemlje, međutim, sve one ukpuno doprinose emisiji CO2 u iznosu od samo jedan posto. Potpisivanje dokumenta od strane ove dve zemlje u značajnoj meri menja situaciju, budući da emituju gotovo 40 odsto ugljen-dioksida na globalnim nivou.
Podsetimo se da je decembra 2015. godine u Parizu, tokom konferencije COP21, usvojen globalni sporazum o smanjenju emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u astmosferu. Sporazum iz Pariza stupa na snagu mesec dana nakon što 55 zemalja koje emituju 55 odsto ugljen-diokida potpišu dokument. Kada stupi na snagu, ovaj protokol postaje i pravno obavezujući za sve zemlje potpisnice.
Kraj devetog meseca je rezervisan i za Noć istraživača, panevropski događaj koji promoviše nauku i istraživanje kao profesije. U našoj zemlji se ovaj događaj organizuje sedmu godinu za redom u mnogo gradova na mnoštvu lokacija. I Popular Science Srbija se pridružuje ovoj manifestaciji tekstom o invazivnim vrstama u biljnom i životinjskom svetu, koji nas uvodi u deo postavki ove manifestacije.
Naš časopis u ovom broju donosi i tekst koji promoviše neke ideje koje na prvi pogled izgledaju suludo. Ipak one su zanimljive i korisne. Tu je i tekst o Olimpijskom selu budućnosti koji nam predstavlja inovacije koje će biti prisutne već na nekim narednim Olimpijskim igrama.
NASA-in program „Orion“ vredan 18 milijardi dolara će spustiti čoveka na površinu Marsa negde do 2030. Prvi put, ova Agencija za istraživanje svemira je otvorila svoja vrata na tri objekta širom zemlje da bi našem časopisu dala ekskluzivan pogled na kapsule i raketne sisteme koji će nas odvesti tamo.
Za to vreme u Srbiji i dalje bitka naučnika za podršku i razumevanje od strane političara. Teško da se razvoj jednog društva može ubrzati bez ulaganja u nauku. Ako pogledamo da je godišnje investiranje Srbije u nauku jednako kao i ulaganje u istraživanje jedne poznate svetske kozmetičke kompanije, jasno nam je da to nije dovoljno. Iako su rezultati ovakve investicije dugoročni i sporo dostižni, oni su i dobar temelj budućeg razvoja.
Prepoznavanje potrebe za sadržajima popularne nauke na domaćem medijskom podneblju, od strane domaće privrede, takođe, ne postoje. Zato se i naš časopis suočava sa istim problemima kao i nauka u našoj zemlji. Nadam se da će biti prilike da pišemo još o svemu ovome na pozitivan način.

Nikola Božić
glavni i odgovorni urednik

Podeli :
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0Email this to someone

Podeli :
  •  
  •  
  •  
  •